Industrija investicionih fondova jedan je od najbrže rastućih segmenata finansijskog tržišta u Srbiji. Na domaćem tržištu posluje više od 40 fondova, koji upravljaju imovinom vrednom više od 2,3 milijarde evra, dok je njihov rast tokom prethodne dve godine dostigao čak 70 odsto.
U Srbiji trenutno ima oko 90.000 investitora, a njihov broj nastavlja da raste. Ipak, oko 80 odsto ukupne imovine nalazi se u fondovima očuvanja vrednosti, poznatim i kao novčani ili keš fondovi.
O tome šta pokreće razvoj ovog tržišta, kako odabrati odgovarajući fond, kakav prinos građani mogu da očekuju i zašto je važno početi sa ulaganjem što ranije u podkatu “Kapital u pokretu” govorio je Srđan Maletić, izvršni direktor društva za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest i predsednik grupacije društava za upravljanje investicionim fondovima u PKS.
Rizik je investirati, ali je rizik i ne investirati
Kako Maletić objašnjava, u vremenu kada se okolnosti menjaju gotovo svakodnevno, važno je da kapital ne ostane potpuno pasivan.
„Kapital u pokretu svakako je dinamična kategorija. Kod investicionih fondova potrebno je stalno ulagati sredstva. Volimo da kažemo da je rizik investirati, ali je isto tako rizik i ne investirati. Mislim da je veoma važno biti investiran, posebno u dinamičnim vremenima u kojima se okolnosti menjaju gotovo na dnevnom nivou“, kaže Maletić.
Prema njegovim rečima, domaća industrija investicionih fondova tokom prethodne decenije zabeležila je izuzetno snažan razvoj.
„Za poslednjih deset godina imovina pod upravljanjem porasla je gotovo deset puta. Sada smo prešli iznos od 2,3 milijarde evra u otvorenim investicionim fondovima, što govori da ovakav vid ulaganja postaje sve zanimljiviji širokom krugu investitora, kako fizičkim, tako i pravnim licima“, navodi sagovornik.
Tržište, dodaje, ne samo da raste, već postepeno i sazreva. Međutim, menjanje navika i razumevanje ulaganja ipak napreduju nešto sporije od ukupne vrednosti imovine fondova.
Čak 80 odsto novca nalazi se u keš fondovima
Oko 80 odsto od ukupno 2,3 milijarde evra uloženo je u fondove očuvanja vrednosti imovine, odnosno keš fondove.
Ovi fondovi predstavljaju dobar prvi korak za građane koji tek ulaze u svet investiranja, ali na veoma dug rok ne mogu da obezbede prinose kakvi se mogu očekivati od rizičnijih vrsta imovine.
Keš fondovi uglavnom ulažu u bankarske depozite i državne obveznice. Njihov cilj je da investitorima omoguće visoku likvidnost i fleksibilnost, uz minimalne oscilacije vrednosti ulaganja.
„Kod keš fondova rizik je minimalan, zato što ulažu u depozite koji nemaju oscilacije i, u nešto manjem obimu, u državne obveznice. Sa druge strane, i prinos je relativno ograničen. To su fondovi koji treba da omoguće veliku likvidnost i fleksibilnost, ali od njih ne možete da očekujete vanredno velike prinose“, objašnjava Maletić.
Cilj novčanih fondova prvenstveno je očuvanje vrednosti kapitala u odnosu na inflaciju.
Prema podacima koje je izneo, prinosi novčanih fondova denominovanih u dinarima kreću se oko četiri odsto ili nešto više, dok je kod fondova denominovanih u evrima prinos oko 2,5 odsto.
„Prinosi dinarskih novčanih fondova su oko četiri odsto, odnosno nešto više od četiri odsto, što u ovom trenutku nadmašuje domaću inflaciju. Kod novčanih fondova denominovanih u evrima prinos je oko 2,5 odsto, što je uporedivo sa inflacijom u evrozoni“, kaže on.
Koje vrste investicionih fondova postoje
Između novčanih i alternativnih investicionih fondova postoji čitava paleta različitih mogućnosti za ulaganje.
Pored fondova očuvanja vrednosti, postoje prihodni, odnosno obveznički fondovi, koji dominantno ulažu u obveznice. Balansirani fondovi kombinuju ulaganja u akcije i obveznice, dok fondovi rasta vrednosti imovine najveći deo sredstava usmeravaju u akcije.
Alternativni investicioni fondovi imaju različite strategije ulaganja. Pojedini ulažu u zlato i druge plemenite metale, a drugi u akcije, berzanske fondove i druge instrumente na globalnim tržištima.
Postoje i zatvoreni alternativni fondovi, ali su oni prvenstveno namenjeni profesionalnim i poluprofesionalnim investitorima.
Alternativni investicioni fondovi u Srbiji počeli su snažnije da privlače pažnju krajem 2022. godine, kada je uveden poreski podsticaj za ulaganje u njih u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
Očekivati prinos od 10 odsto bez rizika nije realno
Prilikom izbora fonda investitor najpre treba da odredi svoj cilj, rok u kojem želi da ga ostvari i nivo rizika koji može da podnese.
Potrebno je razumeti u šta konkretan fond ulaže, analizirati fondove slične vrste, upoznati se sa troškovima i tek nakon toga doneti investicionu odluku.
„Kada bismo pitali prosečnog građanina šta želi da postigne ulaganjem, verovatno bi rekao da želi najmanje deset odsto godišnje. Kada bismo ga pitali za rizik, odgovorio bi da ne želi nikakav rizik. U finansijama to nije moguće“, upozorava Maletić.
Kako navodi, u Srbiji postoji ukorenjeno uverenje da su bankarski depoziti potpuno bezrizični, iako svaki finansijski instrument sa sobom nosi određenu vrstu rizika.
Kod investicionih fondova rizik se najčešće posmatra kroz oscilacije vrednosti investicione jedinice. Što je mogućnost oscilacije veća, veći su i potencijalni dobitak i gubitak.
„Bitno je da svako za sebe odredi nivo rizika koji je sposoban da podnese u datom trenutku. Sa psihološke tačke gledišta, ljudi su mnogo osetljiviji na gubitke nego na dobitke. Mnogo više će nas zaboleti kada vrednost ulaganja padne nego što će nas obradovati kada poraste za deset odsto. Zato su doslednost i disciplina veoma važne“, objašnjava on.
Ulaganje u zlato nosi i velike oscilacije
Na domaćem tržištu trenutno postoje tri alternativna fonda koji dominantno ulažu u zlato i druge plemenite metale.
Zlato se tradicionalno doživljava kao imovina koju je dobro posedovati u kriznim vremenima, a poslednjih godina beležilo je veoma visoke stope rasta. Ipak, to ne znači da njegova vrednost ne može naglo da padne.
„Mi kulturološki volimo da ulažemo u zlato i ono jeste dobra imovina koju treba imati, posebno u kriznim vremenima. Međutim, od januara je došlo do prilično velike korekcije i zlato je palo za više od 30 odsto u odnosu na svoju najvišu vrednost“, navodi Maletić.
On napominje da zlato ne donosi prinos samo po sebi, poput kamate ili dividende, već rezultat ulaganja zavisi od promene njegove tržišne cene.
Istorijski posmatrano, zlato se u pojedinim periodima kretalo suprotno od akcija. Kada su akcije rasle, zlato je padalo i obrnuto. Međutim, zabeleženi su i periodi u kojima su istovremeno korekciju doživeli i zlato i akcije.
Procenu prosečnog prinosa domaćih alternativnih fondova koji ulažu u plemenite metale još nije moguće pouzdano dati, jer imaju istoriju kraću od godinu dana.
Akcijski fondovi dugoročno ciljaju prinos od osam do deset odsto
Drugu kategoriju čine alternativni fondovi koji ulažu u akcije, berzanske fondove i druge instrumente na međunarodnim tržištima.
Kod takvih fondova dugoročni očekivani prinos može da bude između osam i deset odsto godišnje, ali je ključna reč upravo dugoročnost. To nije garantovani prinos i vrednost ulaganja tokom kraćih perioda može značajno da oscilira.
„Kod fondova koji ulažu u akcije očekivani prinos može da bude uporediv sa standardnim dugoročnim prinosom na berzi, odnosno između osam i deset odsto. Ali moramo da naglasimo da se to odnosi na dugi rok“, kaže Maletić.
Zbog nedovoljnog broja domaćih finansijskih instrumenata, veliki deo imovine ovih fondova usmeren je prema globalnim tržištima i stranim berzama.
Investicioni fondovi rastu i bez jake domaće berze
Investicioni fondovi u Srbiji uspeli su da zabeleže snažan rast i bez razvijenog domaćeg tržišta kapitala. Ipak, prema rečima sagovornika, Beogradska berza teško može da ojača bez snažnih institucionalnih investitora.
„Investicioni fondovi mogu da funkcionišu i rastu bez jake Beogradske berze, kao što smo i videli. Sa druge strane, nisam siguran da Beogradska berza može da jača bez jakih institucionalnih investitora. Tu postoji jasna uzročno posledična povezanost“, ocenjuje Maletić.
Kada bi na domaćoj berzi bilo više privatnih kompanija, korporativnih i zelenih obveznica, fondovi bi mogli veći deo imovine da usmere u domaće finansijske instrumente.
Trenutno keš fondovi dominantno ulažu u depozite, između ostalog i zato što na domaćem tržištu nema dovoljno drugih raspoloživih instrumenata.
„Bilo bi više nego dobrodošlo da imamo domaće kompanije koje se finansiraju izdavanjem akcija i listiranjem na Beogradskoj berzi ili putem duga, odnosno izdavanjem korporativnih obveznica. Imali smo određena korporativna izdanja prošle i ove godine, ali potrebno nam je još takvih izdanja kako bi zaživelo trgovanje i kako bismo dobili likvidnost“, kaže on.
Domaći fondovi konkurentni fondovima u regionu
Prema Maletićevim rečima, investicioni fondovi u Srbiji mogu da ponude konkurentne uslove u poređenju sa fondovima iz regiona i pojedinih zemalja zapadne Evrope.
Posebno se izdvajaju prinosi domaćih novčanih fondova, koji su konkurentni sličnim proizvodima na drugim tržištima.
Iskustvo velikih međunarodnih finansijskih grupacija, prema njegovim rečima, omogućava da se znanje i rešenja razvijena na većim tržištima ponude i domaćim investitorima.
Poreske olakšice mogle bi da podstaknu dugoročno ulaganje
Jedna od mera koja bi mogla dodatno da ubrza razvoj tržišta jeste uvođenje poreskih olakšica na kapitalnu dobit za investitore koji novac ulažu na duži rok.
„Veliki sam zagovornik toga da se, po ugledu na pojedine zemlje Evropske unije, uvede podsticaj za dugoročno ulaganje. Kod nas smo navikli da ulažemo na godinu dana. Gotovo svi oročeni depoziti upravo su na godinu dana, ali jedino dugoročno ulaganje može da donese prinose koji značajnije uvećavaju vrednost imovine“, navodi Maletić.
Takva mera bi, prema njegovoj oceni, pozitivno uticala na industriju fondova, ali i na razvoj kulture investiranja među građanima.
Potrebno je i pojednostaviti postupak podnošenja poreske prijave za kapitalnu dobit, posebno za građane koji svakog meseca ulažu putem trajnog naloga.
„Ja imam trajne naloge za naše fondove i svakog meseca mi se automatski odvaja određeni deo zarade. Kada dođe vreme za poresku prijavu, potrebno je priložiti i popuniti veliki broj dokumenata. Treba razmišljati kako da se taj postupak pojednostavi i za Poresku upravu i za investitore“, smatra on.
Zašto bi mladi trebalo da počnu što ranije
Investicioni fondovi posebno mogu biti zanimljivi mladima, jer ne zahtevaju veliki početni kapital. Ulaganje je moguće započeti manjim iznosima, koji se zatim redovno uplaćuju.
Dužina perioda ulaganja važna je zbog efekta reinvestiranja ostvarenih prinosa, ali i zbog produžavanja životnog veka stanovništva.
„Što pre počnete da investirate, bolje ćete proći. Životni vek se produžava, dok u penziju odlazimo približno u isto vreme. To znači da nam je potrebno više finansijskih sredstava koja će podržati život nakon odlaska u penziju“, kaže Maletić.
Mlađe investitore prvenstveno zanimaju fleksibilnost, jednostavnost i mogućnost ulaganja putem digitalnih kanala, bez odlaska u poslovnicu društva za upravljanje ili kod distributera.
„Mladi žele da sve, ako je moguće, rade putem aplikacija. Važni su im fleksibilnost ulaganja i digitalni pristup“, navodi sagovornik.
Trajni nalog kao način stvaranja investicione discipline
Za građane koji nemaju iskustva na finansijskom tržištu, jedan od najjednostavnijih modela može biti redovno ulaganje putem trajnog naloga.
Na taj način se svakog meseca automatski odvaja unapred određena suma novca. Investitor ne pokušava da pogodi najnižu cenu ili idealan trenutak za ulazak na tržište, već vremenom uprosečuje vrednost svog ulaganja.
„Nije cilj da odaberete pravi trenutak za ulaganje. Svaki trenutak može biti pravi, ali je bitno da imate disciplinu i da se držite definisanih investicionih ciljeva i rokova“, kaže Maletić.
Redovno ulaganje, ipak, ne uklanja rizik niti garantuje dobit, ali može da smanji uticaj donošenja odluka pod pritiskom kratkoročnih tržišnih kretanja.
Fondovi i nekretnine nisu nužno konkurencija
Građani Srbije višak novca tradicionalno ulažu u nekretnine, koje su praktično preuzele deo uloge nerazvijenog domaćeg tržišta kapitala.
Maletić smatra da ulaganje u nekretnine jeste legitiman izbor, ali upozorava da nije dobro svu ili najveći deo imovine vezati za samo jednu vrstu ulaganja.
„Iz perspektive finansijskog stručnjaka, celokupnu ili dominantno veliku vrednost finansijskog kapitala ne bi trebalo uložiti u jednu vrstu imovine, bila to nekretnina ili nešto drugo“, ističe on.
Nekretnine i investicioni fondovi, prema njegovim rečima, nisu nužno konkurencija, već se mogu međusobno dopunjavati u raznovrsnom portfoliju.
Najveći nedostaci nekretnina su visok iznos potreban za kupovinu i manja likvidnost. Ako je vlasniku potreban samo deo novca, on ne može da proda petinu stana, već mora da prodaje celu nekretninu.
„Nekretnine imaju svoje prednosti, ali fleksibilnost, likvidnost i jednostavnost ulaganja nalaze se na strani investicionih fondova“, kaže Maletić.
Pet glavnih prednosti investicionih fondova
Prva velika prednost investicionih fondova je diversifikacija. Čak i ulaganjem manjeg iznosa građanin posredno stiče izloženost velikom broju različitih finansijskih instrumenata koje fond ima u svom portfoliju.
„Ulaganjem i malog iznosa novca stičete veoma veliku diversifikaciju koju ima ceo fond“, objašnjava Maletić.
Druga prednost je jednostavnost. Nakon pristupanja određenom fondu, naredne uplate i praćenje ulaganja mogu se obavljati putem mobilne aplikacije.
Treća prednost su fleksibilnost i likvidnost. Kada investitoru zatreba deo uloženih sredstava, on može da podnese zahtev za isplatu samo potrebnog iznosa, bez nužne prodaje čitavog ulaganja i bez gubitka prinosa ostvarenog do tog trenutka. Vrednost isplate, naravno, zavisi od tadašnje vrednosti investicionih jedinica.
Četvrta prednost je lakši pristup tržištu kapitala. Ulaganjem u jedan fond investitor može posredno dobiti izloženost velikom broju akcija, obveznica, berzanskih fondova, depozita ili drugih instrumenata, u zavisnosti od politike konkretnog fonda.
Peta prednost su troškovi, koji neretko mogu biti konkurentniji u odnosu na samostalno pojedinačno ulaganje na berzama.
„Smatram da je za sve, a posebno za mlade ljude, dobro da počnu sa ulaganjem što ranije. Jedan od dobrih načina jeste ulaganje u investicione fondove putem trajnih naloga“, zaključuje Maletić.
Šta se dalje očekuje na domaćem tržištu
Industrija investicionih fondova u Srbiji trebalo bi da nastavi da raste, iako možda ne stopom od 70 odsto, kakva je zabeležena tokom prethodne dve godine.
Jedna od najvećih promena mogla bi da bude drugačija raspodela uloženog novca. Trenutno se oko 80 odsto imovine nalazi u novčanim fondovima, ali se očekuje da građani postepeno počnu više da ulažu i u obvezničke, balansirane, akcijske i alternativne fondove.
To bi značilo da domaće tržište ne raste samo po vrednosti imovine, već i da investitori postaju spremniji da biraju različite fondove u skladu sa svojim ciljevima, vremenskim horizontom i sposobnošću da podnesu rizik.
Važno je, međutim, da građani pre svake odluke provere strategiju fonda, valutu ulaganja, naknade, istorijske rezultate i rizike. Prethodni prinosi nisu garancija budućih rezultata, a izbor fonda treba uskladiti sa ličnim finansijskim mogućnostima i ciljevima.