Novac više nije jedini oblik kapitala. U savremenoj ekonomiji kapital predstavljaju i veštačka inteligencija, tehnologija, čipovi, podaci i digitalni ekosistemi, dok se najveći deo ulaganja usmerava ka kompanijama koje mogu brzo da rastu i povežu milione korisnika.

Marko Carević, direktor kompanije Ananas, u podcastu „Kapital u pokretu“ govorio je o razvoju elektronske trgovine, položaju Srbije u digitalnoj ekonomiji, značaju veštačke inteligencije i promeni načina na koji kompanije treba da razvijaju nove proizvode.

Njegova ključna poruka posebno je važna za male biznise: ideju treba što pre ponuditi tržištu, proveriti da li funkcioniše i bez odlaganja odustati od onoga što ne donosi rezultate.

„Što pre testirajte svoje ideje“ Carević smatra da mala preduzeća ne bi trebalo da troše previše vremena na detaljno razrađivanje proizvoda pre nego što provere da li za njega postoji interesovanje kupaca.

„Ako bih se usudio da dam neki savet, pre svega manjim biznisima, to je da što pre testiraju svoje ideje. Nemojte se truditi da previše razmišljate i previše stvari detaljišete.

Mnogo je bitnije izaći na tržište, testirati ideju i biti realan prema sebi“, rekao je Carević.

Kako je objasnio, preduzetnici bi trebalo da nastave da ulažu energiju u ono što daje rezultate, čak i kada se to razlikuje od njihove prvobitne zamisli.

„Ono što zapravo radi treba nastaviti, a ono što ne radi, koliko god bili zaljubljeni u to, treba odbaciti. Uložite svoju energiju u ono što zaista daje rezultate“, poručio je Carević.

Takav pristup naziva strateškom agilnošću, odnosno sposobnošću kompanije da zna u kom pravcu želi da ide, ali i da bude spremna da tokom tog puta menja odluke.

Kompanije u Kini lansiraju i po 100 proizvoda mesečno Carević je kao primer naveo razgovor sa direktorom jednog od najvećih digitalnih osiguravača u Kini, kompanije koja ima oko 850 miliona aktivnih korisnika.

Na pitanje kako odlučuju koje će proizvode razvijati i da li prethodno razgovaraju sa korisnicima i organizuju fokus grupe, dobio je potpuno drugačiji odgovor od onoga što bi se očekivalo u Evropi.

„Rekao mi je: Ko ima vremena za to? Mi sve što smislimo lansiramo. Cilj nam je da svakog meseca lansiramo 100 proizvoda i, ako dva ostanu da žive, to je bio sjajan mesec“, ispričao je Carević.

Prema njegovim rečima, teško je zamisliti evropsku kompaniju koja bi mesec u kojem 98 odsto novih proizvoda ne uspe proglasila uspešnim. Upravo ta razlika pokazuje koliko se pristupi inovacijama razlikuju.

„U Americi se takođe slave neuspesi, posebno brzi neuspesi. Više nije poenta samo nešto znati. Ideje su danas jeftine. Svi možemo da pitamo veštačku inteligenciju i dobijemo 200 ideja za pet minuta. Poenta je u realizaciji i brzini prilagođavanja“, rekao je Carević.

Kapital se seli ka digitalnim kompanijama

Kapital se, istorijski gledano, uvek kretao ka mestima na kojima postoje najveća očekivanja da će biti uvećan. Danas su to, prema Carevićevim rečima, pre svega kompanije koje posluju u digitalnom svetu.

To uključuje proizvođače čipova, tehnološke platforme, mrežne kompanije i velike pružaoce infrastrukture za obradu podataka i veštačku inteligenciju.

„Tržišna kapitalizacija pet ili deset najvećih kompanija nikada nije bila veća u odnosu na ukupnu kapitalizaciju tržišta. Grade se digitalni ekosistemi koji nisu toliko opipljivi, ali su izuzetno vredni. Tu danas živi kapital“, naveo je Carević.

Elektronska trgovina u tim ekosistemima ima važnu ulogu jer ne povezuje samo prodavce i kupce. Ona okuplja proizvođače, dobavljače, kurirske službe, banke, marketinške agencije, tehnološke kompanije i druge učesnike.

Mali biznis više ne mora sve da radi sam Carević objašnjava da je pre razvoja velikih platformi mali preduzetnik morao samostalno da pronađe lokal, angažuje nekoga za izradu internet stranice, sklopi ugovore sa bankama i kurirskim službama, organizuje oglašavanje i rešava logistiku.

Institucionalne platforme danas preuzimaju veliki deo tog posla.

„U Srbiji već imamo desetine kompanija koje praktično ne postoje izvan Ananas ekosistema. Kada odlučite šta želite da prodajete i imate osnovni kapital da obezbedite robu, platforma može da prihvati tu robu u magacinu, deklariše je, postavi na platformu, proda, naplati i dostavi“, rekao je Carević.

Platforma, kako dodaje, može da upravlja i povratom robe, reklamacijama, vraćanjem novca i komunikacijom sa kupcima. To omogućava da biznis započne i kompanija koja ima samo jednog zaposlenog i ograničen početni kapital.

Srbiji nedostaju desetine hiljada internet prodavaca

Govoreći o potencijalu domaćeg tržišta, Carević je uporedio Srbiju sa Turskom, koju smatra veoma digitalno razvijenim tržištem. Prema podacima koje je naveo, u Turskoj je tokom 2023. godine oko 1,2 miliona pravnih lica prodavalo robu preko interneta, dok se broj internet prodavaca u Srbiji procenjuje na oko 6.000. Kada bi se rezultat Turske prilagodio veličini srpskog tržišta, Srbiji bi, prema njegovoj računici, nedostajalo oko 90.000 internet prodavaca.

„Verujem da je to ono što će pokrenuti novi talas preduzetništva i čitave ekonomije“, ocenio je Carević.

Elektronska trgovina u Srbiji ubrzava

Za brži rast elektronske trgovine, međutim, nije dovoljno samo imati robu ili obezbediti isporuku. Presudno je celokupno korisničko iskustvo.

Kupac očekuje da proizvod bude dostupan, da porudžbina ne bude otkazana, da isporuka bude pouzdana i da eventualni problem, povrat ili reklamacija budu brzo rešeni.

Carević je rekao da je Ananas prekinuo saradnju sa više od 200 kompanija koje su imale visok procenat otkazanih porudžbina, između ostalog zbog neažurnog praćenja stanja robe.

„Korisnik bude veoma razočaran kada poruči proizvod, a ispostavi se da ga nema. Čitav ekosistem mora zajedno da isporuči minimalno dobro korisničko iskustvo“, rekao je.

Ipak, ocenjuje da je domaće tržište tokom prethodnih pet godina značajno sazrelo.

Kurirske službe pružaju bolje usluge, trgovci i banke imaju više iskustva, a kupci sve češće koriste digitalne kanale.

Prema statistikama koje je naveo, oko 70 odsto građana Srbije već ima kombinovano korisničko putovanje, što znači da proizvod pogledaju na internetu, a kupe u prodavnici ili ga prvo vide u prodavnici, pa zatim poruče preko interneta.

Veštačka inteligencija može da promeni tržište za samo mesec dana

Carević upozorava da se veštačka inteligencija razvija tolikom brzinom da proizvod ili poslovna ideja mogu postati zastareli gotovo odmah nakon pokretanja.

„Pre godinu dana ljudi su pokretali inicijative i pravili svoja rešenja, a već mesec dana kasnije ista funkcija postala bi deo nove verzije nekog AI alata. Može da se desi da krenete da ulažete u jednom smeru, a da to postane nerelevantno za mesec dana“, objasnio je.

Ipak, čekanje nije rešenje.

„Stajati u mestu nije opcija. Kompanija mora da bude strateški agilna. Treba da zna pravac u kojem ide, ali da bude spremna da ga usput koriguje u zavisnosti od onoga što se upravo dogodilo“, rekao je Carević.

Evropi nedostaju brzina i kapital za inovacije

Carević smatra da Evropa zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom kada je reč o izgradnji velikih tehnoloških kompanija. Fokus na kvalitet, preciznost i efikasnost bio je velika prednost Evrope tokom 20. veka, ali je u vremenu veoma brzih promena postao i potencijalna prepreka.

Problem vidi i u dostupnosti kapitala za inovacije. Kao primer navodi Hrvatsku i Sloveniju, koje, iako su manje od Srbije, imaju nekoliko kompanija čija je vrednost premašila milijardu dolara.

„Nama nedostaje dovoljno kapitala koji razume inovacije. Talenta imamo dovoljno da pokrenemo efekat rasta i kreiramo kompanije koje mogu globalno da se takmiče“, rekao je Carević.

Kako mali biznisi mogu da ostanu konkurentni

Za tradicionalne kompanije najveći izazov predstavlja pronalaženje ravnoteže između sadašnjih prihoda i ulaganja u budućnost. Otvaranje nove prodavnice ili ulazak na novo tržište i dalje može dati rezultat, ali kompanije istovremeno moraju da ulažu u veštačku inteligenciju, automatizaciju i povećanje operativne efikasnosti.

„Ako ne ulažete u budućnost, samo je pitanje vremena kada ćete postati nerelevantni.

Ne treba zapostaviti ono što nas danas održava u životu, ali se istovremeno mora ulagati u ono što dolazi“, zaključio je Carević.