Duži radni vek i pitanje od čega ćemo živeti kada prestanemo da radimo. Dok građani osiguranje često posmatraju kao trošak, novac uplaćen kroz polise može da predstavlja i zaštitu za porodicu i izvor finansiranja privrede. Dragan Filipović, generalni direktor Generali osiguranja Srbija, u podkastu „Kapital u pokretu“ govori o pripremi za penziju, rizicima koje potcenjujemo i promenama koje bi omogućile da više kapitala stigne do domaćih kompanija.
Odgovornost prema automobilu često je veća od odgovornosti prema sopstvenom zdravlju. Tako Dragan Filipović opisuje jednu od navika koja, prema njegovom mišljenju, pokazuje koliko nam nedostaje preventivno razmišljanje.
„Danas u Srbiji ljudi ne zaborave da odvezu auto na tehnički pregled jednom godišnje, ali itekako zaborave da svoje telo odvedu na sistematski pregled jednom godišnje“, kaže Filipović.
Sličan obrazac vidi i u odnosu prema finansijskoj sigurnosti. O zaštiti imovine, prihodima u penziji ili posledicama nepredviđenog događaja često se razmišlja tek kada problem nastane.
Promena tog pristupa, smatra, zahteva finansijsko obrazovanje, ali i podsticaje države.
Životno osiguranje se i dalje doživljava kao trošak Prema proceni koju je Filipović izneo u razgovoru, životno osiguranje ima do 15 odsto stanovnika Srbije. Razlog za slabu zastupljenost vidi i u tome što se znanje o osiguranju nije prenosilo između generacija.
„Nas naši roditelji nisu učili o tome, jer ni njih nije niko pre toga učio, i neka generacija mora da podvuče crtu“, kaže sagovornik.
Kao primer drugačijeg odnosa navodi porodice na razvijenim evropskim tržištima, gde polisa životnog osiguranja može da bude poklon povodom rođenja deteta. Roditelji nastavljaju da je uplaćuju, a dete kasnije preuzima tu naviku.
U Srbiji su, prema njegovim rečima, kompanije mnogo svesnije potrebe da zaštite ono što su stvorile. Filipović procenjuje da je više od 90 odsto kompanija koje investiraju u privredu osigurano kroz neki oblik zaštite imovine, zaposlenih ili prihoda.
Kod građana, međutim, i dalje preovlađuje pitanje zašto bi plaćali zaštitu od nečega što im se do sada nije dogodilo.
Filipović podseća da posledice štete mogu da znače odlazak u banku po kredit ili pozajmljivanje od porodice i prijatelja. Upravo izbegavanje takvog finansijskog udara vidi kao važan razlog za osiguranje.
Duži život traži i ranije planiranje penzije
Dugovečnost donosi pitanje kvaliteta života u starijem dobu. Za Filipovića je zato važno da građani još tokom radnog veka razmišljaju o dodatnim izvorima prihoda.
Smatra da oslanjanje isključivo na državnu penziju ostavlja pojedinca zavisnim od budućih ekonomskih okolnosti i mogućnosti države.
Zbog toga kao jedan od načina pripreme izdvaja ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove tokom profesionalne karijere. Njegova poruka je da planiranje prihoda za starost treba da počne pre odlaska u penziju.
Gde odlazi novac koji uplatimo za polisu Novac od premija osiguranja ne ostaje neaktivan. Osiguravajuća društva ga ulažu, uz potrebu da budu spremna za ispunjavanje obaveza prema klijentima.
„Naš primarni cilj je sigurnost i likvidnost u cilju zaštite interesa potrošača, naših klijenata“, ističe Filipović.
Objašnjava da osiguravači moraju da usklađuju rokove svojih ulaganja sa rokovima obaveza koje preuzimaju prodajom polisa. Kod dugoročnih ugovora važno je da sredstva budu raspoloživa kada dođe vreme za isplatu.
Prema njegovim rečima, najveći deo ulaganja domaće industrije osiguranja usmeren je u državne hartije od vrednosti. Za kratkoročnije obaveze koriste se i bankarski depoziti, dok mogućnosti postoje i u drugim oblicima ulaganja.
Filipović navodi da Generali pri izboru korporativnih obveznica daje prednost zelenim obveznicama, u skladu sa opredeljenjem grupe prema zaštiti životne sredine.
Osiguravači imaju kapital, ali domaćem tržištu nedostaje ponudaVeći prostor za ulaganje u Srbiji Filipović vidi u razvoju tržišta kapitala. Domaće tržište opisuje kao plitko, sa nedovoljno atraktivnih mogućnosti i korporativnim obveznicama koje se pojavljuju sporadično.
Smatra da bi više kompanija na berzi i veća ponuda obveznica otvorili dodatne izvore finansiranja privrede, ali i omogućili osiguravačima da više novca usmere ka domaćim preduzećima.
Duži radni vek ipitanje od čega ćemo živeti kada prestanemo da radimo. Dok građani osiguranje često posmatraju kao trošak, novac uplaćen kroz polise može da predstavlja i zaštitu za porodicu i izvor finansiranja privrede. Dragan Filipović, generalni direktor Generali osiguranja Srbija, u podkastu „Kapital u pokretu“ govori o pripremi za penziju, rizicima koje potcenjujemo i promenama koje bi omogućile da više kapitala stigne do domaćih kompanija.
Odgovornost prema automobilu često je veća od odgovornosti prema sopstvenom zdravlju. Tako Dragan Filipović opisuje jednu od navika koja, prema njegovom mišljenju, pokazuje koliko nam nedostaje preventivno razmišljanje.
„Danas u Srbiji ljudi ne zaborave da odvezu auto na tehnički pregled jednom godišnje, ali itekako zaborave da svoje telo odvedu na sistematski pregled jednom godišnje“, kaže Filipović.
Sličan obrazac vidi i u odnosu prema finansijskoj sigurnosti. O zaštiti imovine, prihodima u penziji ili posledicama nepredviđenog događaja često se razmišlja tek kada problem nastane. Promena tog pristupa, smatra, zahteva finansijsko obrazovanje, ali i podsticaje države.
Životno osiguranje se i dalje doživljava kao trošak
Prema proceni koju je Filipović izneo u razgovoru, životno osiguranje ima do 15 odsto stanovnika Srbije. Razlog za slabu zastupljenost vidi i u tome što se znanje o osiguranju nije prenosilo između generacija.
„Nas naši roditelji nisu učili o tome, jer ni njih nije niko pre toga učio, i neka generacija mora da podvuče crtu“, kaže sagovornik.
Kao primer drugačijeg odnosa navodi porodice na razvijenim evropskim tržištima, gde polisa životnog osiguranja može da bude poklon povodom rođenja deteta. Roditelji nastavljaju da je uplaćuju, a dete kasnije preuzima tu naviku.
U Srbiji su, prema njegovim rečima, kompanije mnogo svesnije potrebe da zaštite ono što su stvorile. Filipović procenjuje da je više od 90 odsto kompanija koje investiraju u privredu osigurano kroz neki oblik zaštite imovine, zaposlenih ili prihoda.
Kod građana, međutim, i dalje preovlađuje pitanje zašto bi plaćali zaštitu od nečega što im se do sada nije dogodilo.
Filipović podseća da posledice štete mogu da znače odlazak u banku po kredit ili pozajmljivanje od porodice i prijatelja. Upravo izbegavanje takvog finansijskog udara vidi kao važan razlog za osiguranje.
Duži život traži i ranije planiranje penzije
Dugovečnost donosi pitanje kvaliteta života u starijem dobu. Za Filipovića je zato važno da građani još tokom radnog veka razmišljaju o dodatnim izvorima prihoda.
Smatra da oslanjanje isključivo na državnu penziju ostavlja pojedinca zavisnim od budućih ekonomskih okolnosti i mogućnosti države.
Zbog toga kao jedan od načina pripreme izdvaja ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove tokom profesionalne karijere. Njegova poruka je da planiranje prihoda za starost treba da počne pre odlaska u penziju.
Gde odlazi novac koji uplatimo za polisu
Novac od premija osiguranja ne ostaje neaktivan. Osiguravajuća društva ga ulažu, uz potrebu da budu spremna za ispunjavanje obaveza prema klijentima.
„Naš primarni cilj je sigurnost i likvidnost u cilju zaštite interesa potrošača, naših klijenata“, ističe Filipović.
Objašnjava da osiguravači moraju da usklađuju rokove svojih ulaganja sa rokovima obaveza koje preuzimaju prodajom polisa. Kod dugoročnih ugovora važno je da sredstva budu raspoloživa kada dođe vreme za isplatu.
Prema njegovim rečima, najveći deo ulaganja domaće industrije osiguranja usmeren je u državne hartije od vrednosti. Za kratkoročnije obaveze koriste se i bankarski depoziti, dok mogućnosti postoje i u drugim oblicima ulaganja.
Filipović navodi da Generali pri izboru korporativnih obveznica daje prednost zelenim obveznicama, u skladu sa opredeljenjem grupe prema zaštiti životne sredine.
Osiguravači imaju kapital, ali domaćem tržištu nedostaje ponuda
Veći prostor za ulaganje u Srbiji Filipović vidi u razvoju tržišta kapitala. Domaće tržište opisuje kao plitko, sa nedovoljno atraktivnih mogućnosti i korporativnim obveznicama koje se pojavljuju sporadično.
Smatra da bi više kompanija na berzi i veća ponuda obveznica otvorili dodatne izvore finansiranja privrede, ali i omogućili osiguravačima da više novca usmere ka domaćim preduzećima.
„Ja kad kažem naša industrija, to mogu da budu i milijarde evra godišnje“, kaže Filipović, govoreći o potencijalu koji vidi u razvijenijem tržištu.
Uz veću ponudu, zagovara i promene regulatornog okvira koje bi industriji osiguranja otvorile šire mogućnosti ulaganja, uključujući investicione i alternativne investicione fondove.
Važnom smatra i edukaciju samih kompanija. Da bi privreda koristila tržište kapitala, potrebno je da bolje poznaje mogućnosti prikupljanja novca i zahteve investitora koji bi joj poverili sredstva na duži rok.
Zašto građani prvo pomisle na kupovinu stana
Nedostatak finansijskog znanja Filipović vidi i u tome što građani, kada dođu do većeg iznosa novca, često prvo razmišljaju o kupovini stana za izdavanje.
Smatra da takav izbor treba da bude rezultat poređenja mogućnosti, rizika i očekivanih prinosa, za šta su potrebni znanje i dostupne informacije.
„Ovako nemaju dilemu pošto nemaju dovoljno znanja, informacija gde sve mogu da ulažu svoj novac“, kaže Filipović.
Zbog toga zagovara zajedničku edukaciju građana i privrede, kako bi bolje razumeli i gde mogu da ulože novac i na koji način mogu da ga prikupe za razvoj poslovanja.
Sajber rizik je potcenjen i među kompanijama
Među rizicima kojima se ne posvećuje dovoljno pažnje, Filipović posebno izdvaja sajber napade.
Navodi da Generali u Srbiji na tom polju sarađuje sa kompanijom Comtrade. IT stručnjaci procenjuju ranjivost kompanije i potencijalne slabe tačke, dok polisa osiguranja pruža finansijsku zaštitu u slučaju pokrivenog štetnog događaja.
„Mi ne možemo da sprečimo neželjeni događaj, ali možemo itekako da ublažimo posledice“, kaže Filipović.
Dodaje da je broj prodatih polisa ove vrste za sada mali i da na tom portfoliju, do trenutka razgovora, nije bilo napada. Ipak, smatra da srednja i velika preduzeća ne bi smela da ostavljaju ovaj rizik po strani.
Šta će pokretati kapital u 2027. godini
Filipović očekuje da će na kretanje kapitala u narednoj godini najviše uticati geopolitika, energetska bezbednost i tehnološke promene.
Posebno izdvaja veštačku inteligenciju, automatizaciju i robotizaciju kao alate koji već utiču na konkurentnost kompanija. Preduzeća koja ih uspešno uključuju u poslovanje, prema njegovoj oceni, mogu da budu privlačnija investitorima.
U fokusu vidi i kompanije koje dugoročno razmišljaju o energiji, zaštiti životne sredine i posledicama svojih odluka.
Kapital, poručuje, treba da se kreće, uz razumevanje rizika i raspoređivanje ulaganja.
„Ja kapital stalno poredim kao brzu planinsku reku koja mora da teče“, kaže Filipović. Za njega je upravo sposobnost da se novac odgovorno usmeri u nove mogućnosti veza između lične finansijske sigurnosti i razvoja privrede.
Posebno izdvaja veštačku inteligenciju, automatizaciju i robotizaciju kao alate koji već utiču na konkurentnost kompanija. Preduzeća koja ih uspešno uključuju u poslovanje, prema njegovoj oceni, mogu da budu privlačnija investitorima.
U fokusu vidi i kompanije koje dugoročno razmišljaju o energiji, zaštiti životne sredine i posledicama svojih odluka.
Kapital, poručuje, treba da se kreće, uz razumevanje rizika i raspoređivanje ulaganja.
„Ja kapital stalno poredim kao brzu planinsku reku koja mora da teče“, kaže Filipović. Za njega je upravo sposobnost da se novac odgovorno usmeri u nove mogućnosti veza između lične finansijske sigurnosti i razvoja privrede.