Iako investicioni fondovi u Srbiji postoje skoro dve decenije — prvi zakon donet je 2006, a prvi fond počeo je sa radom 2007. godine — još uvek nisu dostigli popularnost i atraktivnost koja je karakteristična na globalnom nivou, pa novac i dalje ostaje najvećim delom u slamarici ili bankama, a onih imućnijih i u nekretninama. Ipak, vremena se menjaju na domaćem finansijskom tržištu, pa alternativa ovim klasičnim oblicima štednje polako izlazi iz senke. Da je to tako pokazuju i podaci Komisije za hartije od vrednosti — prema izjavi njenog predsednika Marka Jankovića, domaći fondovi su krajem avgusta 2025. upravljali sa preko dve milijarde evra, a taj iznos od tada dodatno raste. Ova cifra, raspoređena na 34 otvorena investiciona fonda u Srbiji, šalje jasnu poruku da ulaganje u njih više nije ekskluzivni klub za milionere u skupim odelima već alat dostupan svakome od nas.

Da je to tako pokazaćemo vam kroz ekspresni kurs za investitore-početnike. Kroz narednih pet lekcija saznaćete kako ovaj mehanizam funkcioniše i kako da napravite prvi korak.

LEKCIJA 1: Šta je to investicioni fond? (Princip „zajedničke kase“)

Zamislite da želite da kupite akcije tehnoloških giganata, državne obveznice ili udele u velikim kompanijama, ali imate samo 1.000 dinara. Sami ne možete uraditi gotovo ništa. Ali, šta ako se spoji 10.000 ljudi sa po 1.000 dinara? Odjednom, na stolu je 10 miliona dinara. To je investicioni fond — velika, zajednička kasa u koju gomila malih i velikih investitora ulaže svoj novac. Tim novcem ne upravljate vi, već društvo za upravljanje investicionim fondovima. To su licencirani finansijski stručnjaci (portfolio menadžeri) čiji je jedini posao da po ceo dan analiziraju tržište, prate ekonomske trendove i kupuju imovinu koja ima najveće šanse da donese profit.

LEKCIJA 2: Investiciona jedinica — Vaš komad kolača

Kada uplatite novac u fond, vi zapravo kupujete njegov „deo“ koji se formalno zove investiciona jedinica. Kako to radi u praksi? Ako jedna investiciona jedinica u tom trenutku vredi, primera radi, 1.000 dinara, a vi uplatite 5.000 dinara, postajete vlasnik tačno 5 investicionih jedinica. Ako fond posluje uspešno i vrednost njegove imovine raste, raste i cena te investicione jedinice. Kada nakon nekoliko meseci ili godina odlučite da povučete novac, vi te jedinice prodajete fondu nazad — idealno po znatno višoj ceni od one po kojoj ste ih kupili.

Najlepša vest za početnike? Ulaznica je iznenađujuće niska — početna vrednost investicione jedinice u Srbiji standardno je 1.000 dinara, a minimalni iznos prve uplate razlikuje se od fonda do fonda. Pre nego što uložiš, proveri tačan minimalni iznos u prospektu konkretnog fonda koji te zanima.

LEKCIJA 3: Švedski sto fondova — Izaberite svoj nivo stresa

Nisu svi fondovi isti, a vaša prva odluka zavisi od toga koliko mirno želite da spavate. Na domaćem tržištu fondovi se uglavnom dele na tri kategorije.

  1. Fondovi očuvanja vrednosti (Novčani fondovi): Najmanji rizik, ali i najniži prinos. Oni ulažu u sigurne, kratke instrumente poput bankarskih depozita i kratkoročnih zapisa. Idealni su ako novac želite da sklonite na sigurno na kraći rok, uz prinos koji je često bolji od klasične štednje po viđenju.
  2. Balansirani fondovi: Zlatna sredina. Deo novca ulažu u sigurnije obveznice, a deo u dinamičnije akcije kompanija. Namenjeni su onima koji žele umeren rast uz umeren rizik.
  3. Fondovi rasta vrednosti (Akcijski fondovi): Finansijski rolerkoster. Sav novac ide u akcije domaćih ili svetskih kompanija. Ovde su potencijalni dobici najveći, ali su najveći i padovi ako na berzi nastupi kriza. Zahtevaju „čelične živce“ i dugoročno ulaganje.

LEKCIJA 4: Glavno pravilo berze — Ne stavljajte sva jaja u istu korpu

Najveći strah svakog početnika je: „Šta ako sve propadne?“. Upravo ovde leži glavna prednost fondova, a njeno ime je diverzifikacija. Kada biste sami kupili akcije samo jedne kompanije, i ta kompanija bankrotira, izgubili ste sve. Međutim, investicioni fond vaš novac raspoređuje na desetine ili stotine različitih mesta. Ako jedna kompanija u portfoliju fonda doživi krah, druge uspešne kompanije će taj gubitak kompenzovati. Fondovi vas svojom strukturom automatski štite od katastrofalnog scenarija.

LEKCIJA 5: Zamke na putu (Troškovi i porezi)

Ulaganje u fondove nije besplatno. Pre nego što potpišete ugovor, obratite pažnju na naknade.

Ulazne i izlazne naknade — procenat koji vam fond uzima kada kupujete ili prodajete investicione jedinice (često se kreće od 0% do nekoliko procenata, u zavisnosti od fonda i dužine ostanka u njemu).

Naknada za upravljanje — godišnji procenat koji društvo uzima za svoj rad (on je već uračunat u zvaničnu cenu investicione jedinice koju vidite na sajtu).

Ne zaboravite ni na državu — razlika između kupovne i prodajne cene investicione jedinice smatra se kapitalnim dobitkom, koji se u Srbiji oporezuje po stopi od 15%. Opšte pravilo poreskog zakona predviđa i oslobođenje od ovog poreza posle 10 godina neprekidnog vlasništva nad imovinom — ali kako se ova odredba u dostupnim izvorima najčešće pominje u kontekstu nekretnina, pre nego što dugoročnim investitorima obećate potpuno poresko oslobođenje, vredi proveriti sa poreskim savetnikom ili direktno u Zakonu o alternativnim investicionim fondovima da li se isto pravilo na identičan način primenjuje i na investicione jedinice fonda.

REČ ZA KRAJ: Kako početi već danas

Investiranje na berzi kroz fondove je maraton, a ne trka na sto metara. U svetu finansija, strpljenje i kontinuitet uvek pobeđuju trenutnu sreću. Danas, kada je ceo proces digitalizovan, prepreke više ne postoje — ni u vidu komplikovanih procedura, ni u vidu basnoslovnih suma novca. Sve što vam treba su jasni ciljevi i malo discipline. Pitanje više nije da li imate dovoljno novca da biste investirali. Pravo pitanje glasi: imate li luksuz da i dalje čekate?