Ako je suditi po podacima zvaničnih institucija, pre svega Komisije za hartiju od vrednosti, investicioni fondovi u Srbiji, poslednjih godina, doživljavaju procvat jer trenutno upravljaju imovinom vrednom 2,3 milijarde evra, koju je uložilo više od 95.000 klijenata. Da je to tako pokazuje i finansijsko tržište na kome se vidi da je broj investora za poslednjih šest godina povećan čak četiri puta.

Ovakvi podaci dovoljno govore koliko je građana prepoznalo sigurnost sistema i ekonomski interes da uloži u investicione fondove iako banke, ako se gleda ukupan iznos depozita, su i dalje dominantne. Pitanje je dokle će to biti jer je jasno da je u Srbiji na sceni  finansijska revolucija iz senke  jer je vidljivo da su investicioni fondovi “probudili” srpski kapital.

Takav trend potvrđuje i Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije i jedan od vodećih stručnjaka za domaće finansijsko tržište.

–  Jedna od osnovnih prednosti investicionih fondova jeste diverzifikacija, odnosno raspoređivanje novca u različite vrste imovine kako ulaganje ne bi zavisilo od samo jednog tržišta, instrumenta ili kompanije.Investitor na najjednostavniji način dobija diverzifikaciju svoje investicije. Ne mora sam da razmišlja o tome koliko će novca investirati u zlato, depozit, korporativnu obveznicu ili akciju neke kompanije, već to prepušta profesionalcima koji upravljaju portfoliom- objasnio je Janković.

Dodatne mogućnosti na domaćem tržištu otvorio je razvoj alternativnih investicionih fondova, koji beleže dramatičan rast jer oni mogu da ulažu u plemenite metale, nekretnine, kompanije koje nisu listirane na berzi, ETF i REIT instrumente, kao i druge klase imovine koje tradicionalnim fondovima nisu uvek dostupne.

Ključ uspeha leži u poreskim olakšicama, spuštanju ulaznog praga za građane i strogoj kontroli državnog regulatora.Do pre samo nekoliko godina, domaće finansijsko tržište bilo je rigidno i visoko centralizovano. Prosečan građanin ili preduzetnik u Srbiji sa viškom kapitala imao je samo dve opcije: da novac poveri bankama kroz tradicionalnu oročenu štednju ili da investira u kupovinu kvadrata u velikim gradovima. Međutim, tihi potresi unutar regulatornog i finansijskog sektora iznedrili su treću opciju koja danas proživljava pravi procvat – alternativne investicione fondove (AIF).Kolika je dinamika ovog rasta svedoči podatak da su samo četiri najveća otvorena AIF-a tokom 2025. godine gotovo duplirala vrednost svoje imovine – sa početnih 133,2 miliona evra na čak 230 miliona evra do kraja godine. Ukupan kapital kojim ovi fondovi upravljaju odavno je premašio stotine miliona evra, pretvarajući industriju alternativnog ulaganja u najbrže rastući segment domaćeg finansijskog sektora.

Prekretnica se dogodila usvajanjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima, ali stvarni zamajac nastao je u godinama koje su usledile kroz rad Komisije za hartije od vrednosti. Kao vrhovni regulator, Komisija je strogom kontrolom uspela da otkloni pređašnji skepticizam građana prema finansijskim tržištima. Svaki fond koji uđe u zvanični registar Komisije prolazi kroz filtere koji garantuju transparentnost i zaštitu kapitala.Ono što je presudno za trenutni procvat jeste fleksibilnost koju je Komisija unela izmenama pravilnika. Dok su raniji, konzervativni novčani fondovi smeli da ulažu isključivo u državne obveznice i bankarske depozite, alternativni fondovi danas imaju odrešene ruke. Oni ulažu na najmoćnije globalne berze, kupuju udele u tehnološkim startapima i ono što je u Srbiji najpopularnije – plasiraju novac direktno u građevinsko zemljište i nekretnine u izgradnji.

Tri stuba su ovakvog rasta, Porezi, prinosi i „narodni” prag. Prvi, i verovatno najvažniji za bogatije pojedince, jesu poreski podsticaji. Država je prepoznala značaj oslobađanja kapitala, pa investitori u AIF mogu ostvariti poreski kredit i umanjiti obavezu po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana i do 50%. Praktično, ulaganjem u fond, investitor direktno optimizuje svoje poreze.Drugi faktor je potraga za višim prinosima. Sa stopama na štednju koje jedva pokrivaju inflaciju, kapital je počeo da se “seli” u ove fondove koji targetiraju atraktivne prinose na razvijenim svetskim tržištima.Treći, prelomni korak načinjen je izmenama zakona, kada je prag ulaska za takozvane poluprofesionalne (male) investitore drastično spušten sa minimalnih 50.000 evra na svega 5.000 evra. Ovim potezom, svet investiranja visoke klase otvoren je za širi sloj građana – menadžere, lekare, programere i vlasnike malih biznisa koji sada mogu da diversifikuju svoj novac ravnopravno sa velikim igračima.

Da je to tako potvrđuje i Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

-Alternativni investicioni fondovi doneli su dodatni nivo diverzifikacije. Oni mogu da ponude neke od najatraktivnijih oblika imovine poslednjih godina, od plemenitih metala i nekretnina do ulaganja u kompanije koje nisu listirane na organizovanim tržištima. Takvi fondovi privlačni su investitorima koji traže potencijalno veći prinos, ali su spremni da prihvate i veći rizik.Na našem tržištu alternativni investicioni fondovi beleže značajan rast, pre svega kod ljudi koji žele viši prinos. To je upravo odnos rizika i prinosa-objasnio je Janković.

Srbija se dugo suočavala sa pasivnim kapitalom zarobljenim u slamaricama i nekretninskim balonima. Procvat alternativnih investicionih fondova dokaz je da se domaća finansijska svest ubrzano transformiše, a pod budnim okom Komisije za hartije od vrednosti, ovi fondovi preuzimaju ulogu modernog finansijskog krvotoka srpske privrede.Taj krvotok je pokrenut izmenama zakona koji su pokrenuli tržište a desili su se krajem 2024. i tokom 2025. godine. Spuštanje minimalnog uloga na 5.000 evra demokratizovalo je pristup fondovima. Takođe, odluka Narodne banke Srbije da dozvoli osiguravajućim kućama da do 5% svojih tehničkih rezervi investiraju u alternativne fondove obezbedila je industriji masivan, dugoročan priliv institucionalnog novca.

Dodatni podsticaj tržištu daje i potencijalni investicioni kreditni rejting Srbije, jer strani ulagači najpre procenjuju stabilnost zemlje, a tek potom konkretnu kompaniju, fond ili finansijski instrument. Tako bar kaže predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

– Investicioni kreditni rejting je nešto što svi sanjamo dugi niz godina i za šta se naporno radi. Za to su potrebne godine rada na makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti, ali i na zdravlju cele ekonomije. Srpska ekonomija tokom prethodnih kriza pokazala se otpornom i da investitori domaće tržište sve češće posmatraju kao relativno sigurnu opciju. Ipak, postoji prepreka kroz  složene administrativne procedure sa kojima se strani investitori suočavaju kada žele da povuku kapital sa domaćeg tržišta.

Jer, prilično je lako ući na naše tržište, ali je komplikovano sa njega izaći. Potrebno je da kreiramo fleksibilnije finansijsko okruženje, da država naplati sve što joj pripada, a da investitori mogu da premeste svoj novac ukoliko to žele-kaže Janković.

I pored toga, finansijska revolucija u Srbiji  iz senke je na sceni jer su alternativni fondovi „probudili” domaći kapitalu.