Iako većina građana u Srbiji i dalje najviše veruju bankama i nekretninama, ovaj trend počinje da se menja kod mlađih generacija, koje sve više se okrecu ulaganju svog novca u investicione fondove, što je rezultat praćenja dešavanja na svetskom tržištu kapitala.

Stručnjaci kažu da generacija koja u ovom trenutku ulazi na domaće tržište rada donosi radikalan, gotovo tektonski zaokret u načinu na koji se upravlja ličnim finansijama. Dok su njihovi roditelji decenijama verovali isključivo u opipljive evre skrivene pod dušekom ili su spas od inflacije tražili u skupim kvadratima, mladi u Srbiji danas biraju digitalna rešenja.

 Investicioni fondovi i savremene platforme za trgovanje polako ali sigurno postaju nova baza domaće finansijske pismenosti.Kada stigne prva plata, tradicionalni, dobro poznati scenario nalaže slavlje, kupovinu nečega što se dugo želelo i, tek ako na kraju meseca nešto preostane, odlaganje novca sa strane. Međutim, nova ekonomska realnost, globalni inflatorni pritisci i tehnološka revolucija promenili su svest novih generacija. Pitanje „kako uštedeti“ za mlade ljude u Srbiji sve češće zvuči kao „kako pametno investirati“. Odgovor na ovu dilemu oni pronalaze na domaćem tržištu kapitala, koje beleži istorijske maksimume.

Prema zvaničnim podacima kojima raspolaže Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije, domaći otvoreni investicioni fondovi trenutno upravljaju imovinom vrednom više od fantastičnih 2,3 milijarde evra. Ono što još više fascinira jeste činjenica da je broj klijenata u ovom segmentu prešao cifru od 95.000, što znači da je broj investitora porastao više od četiri puta za svega šest godina. Ovaj brzi rast direktno je vođen promenom opšte kulture ulaganja, a na čelu te kolone nalaze se upravo mladi ljudi koji ruše mit jer investiranje više nije luksuz za bogate.

Da je to tako u razgovoru za projekat „Kapital u pokretu“ potvrdio je i Milan Nedeljković, profesor na FEFA fakultetu.

-Mladi bi već tokom studiranja ili odmah nakon zaposlenja trebalo da razmišljaju o ulaganju jednog dela zarade, ali pre svake odluke moraju da procene koliko novca mogu da izgube. Potencijalno veći prinos uvek prati viši rizik, zbog čega cilj ne treba da bude najbrža i najveća zarada, već pronalaženje odnosa prinosa i rizika koji odgovara konkretnom investitoru. Mladi ne treba da čekaju visoku platu ili srednje godine kako bi počeli da planiraju svoju finansijsku budućnost.Moj savet mladim zaposlenima, odnosno ljudima koji završavaju fakultet, jeste da već za vreme studiranja ili nakon toga, kada počnu da rade, razmišljaju o mogućnostima za ulaganje jednog dela zarade koju ostvaruju, kako bi im to donelo veće prinose u budućnosti- objašnjava Nedeljković.

Dugo je na ovim prostorima važilo duboko ukorenjeno pravilo da je investiranje na berzi „zabava za milionere“ i privilegija odabrane elite.Ipak, da biste postali punopravni učesnik na globalnom tržištu kapitala, više vam nisu potrebne hiljade evra – danas je za prvu uplatu u investicionu jedinicu dovoljno odvojiti svega nekoliko hiljada dinara od prve zarade.Glavni psihološki i ekonomski pokretač za mlade investitore jeste rano shvatanje surove istine: novac koji pasivno stoji na običnom tekućem računu svakodnevno gubi svoju kupovnu moć.

Dok su kamatne stope na klasičnu štednju u bankama i dalje niske, investicioni fondovi nude realnu šansu za ostvarivanje znatno viših prinosa. Ono što je ključno – mladi ljudi u Srbiji danas nisu opterećeni finansijskim traumama i krizama iz devedesetih godina na način na koji su to njihovi roditelji. Oni imaju ono što je u svetu finansija najvrednije: vreme. Kada sa 23 ili 25 godina uplatite prve sume u fondove rasta, takozvana magija složene kamate dobija decenije da radi za vas, uspešno amortizujući sve kratkoročne potrese na svetskim berzama.

Ipak, profesor Nedeljković upozorava da je jedno od osnovnih pravila investiranja to da potencijalno viši prinos prati i veći rizik. Zbog toga odluka o ulaganju treba da bude prilagođena finansijskim mogućnostima, ciljevima i spremnosti investitora da podnese gubitak.

-Ako očekuju mnogo da zarade, moraju da budu spremni da istovremeno mogu mnogo i da izgube. Na taj način treba da balansiraju i postave ciljeve na nivou koji će omogućiti zadovoljavajuću zaradu uz prihvatljiv rizik. To je posebno važno za mlade koji, pod uticajem društvenih mreža i priča o velikim zaradama, mogu da potcene mogućnost pada tržišta.Investiranje, prema tome, ne bi trebalo posmatrati kao način za brzo bogaćenje. Važno je odrediti period ulaganja, proceniti sopstvenu toleranciju na rizik i ne ulagati novac potreban za osnovne troškove ili nepredviđene situacije- kaže Nedeljković.

Finansijska sigurnost i stabilna primanja ostaju ključni prioriteti i najveći izazovi za mlade na početku karijere. Globalne studije o mladima u regionu pokazuju da ekonomska neizvesnost direktno utiče na njihove životne planove. Upravo zbog toga, umesto pasivne štednje, mlađa populacija u ranoj odrasloj dobi pokazuje znatno veću potrebu da kroz digitalne finansijske alate i fondove preuzme kontrolu nad sopstvenim budžetom i dugoročnim blagostanjem.

Zbog toga mlađe generacije u Srbiji ne žele da gube vreme u redovima ispred bankarskih šaltera. Finansijska edukacija se u potpunosti preselila na internet – kroz specijalizovane podkaste, obrazovne portale i popularne blogove kao što su Lične Finansije ili ekonomske vodiče na platformama društvenih mreža. Tamo se o investiranju govori jednostavnim, razumljivim jezikom, bez komplikovanih ekonomskih izraza i suvoparnih definicija.Pored domaćih investicionih fondova, među mladima je sve popularnije i pasivno ulaganje u globalne indeksne fondove. 

Stručnjaci podsećaju da indeksni fondovi dugoročno donose prosečan godišnji prinos od oko osam do devet odsto, što je za nekoga ko tek počinje svoju karijeru neuporedivo privlačnije od tradicionalnih modela.Ipak, detaljnija analiza strukture domaćeg tržišta opominje da smo kao društvo i dalje dominantno konzervativni. Čak oko 82 odsto ukupne imovine u Srbiji i dalje je plasirano u najsigurnije fondove očuvanja vrednosti, koji funkcionišu slično kao oročena štednja. Mladi su ti koji polako menjaju ove procente, pokazujući znatno veću spremnost da preuzmu kontrolu i investiraju u balansirane fondove i fondove rasta. Oni dobro razumeju lekciju da veći rizik na dugi rok otvara vrata i za znatno veći profit.

Finansijski stručnjaci pozivaju na opravdan oprez i naglašavaju da prva plata jeste idealan trenutak za izgradnju discipline, ali nikako za srljanje. Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, često upozorava javnost da investicioni fondovi po zakonu ne mogu i ne smeju da garantuju dobit.

– Vrednost investicionih jedinica može da raste, ali i da pada, i to je prva lekcija koju svaki početnik mora da savlada.Zato zlatno pravilo investiranja glasi: pre nego što uplatite ijedan dinar u bilo koji fond, formirajte svoj lični „fond za crne dane“. To je likvidna rezerva u visini od tri do šest mesečnih troškova života koja mora da stoji na sigurnom i lako dostupnom mestu, spremna za nepredviđene životne okolnosti. Tek kada je ta baza osigurana, slobodna sredstva od plate mogu se usmeriti ka fondovima i ono što je vaćno finansijska edukacija je nužnost da do grešaka ne dođe- objašnjava Janković.

Interesovanje mladih za upravljanje novcem i investiranje praćeno je i konkretnim edukativnim programima na terenu. Kroz nacionalni program „Finansijska pismenost“, do sada je prošlo više od 4.500 srednjoškolaca iz 25 gradova širom zemlje. Samo tokom prethodne školske godine program je obuhvatio 1.550 učenika u 43 srednje škole, što potvrđuje da nove generacije žele praktična znanja o investiranju i planiranju budućnosti pre nego što prime prvu platu.

Sudeći po novim trendovima, mlada generacija u Srbiji je više nego spremna da uči, preuzme svestan rizik i dugoročno upravlja svojom budućnošću, ostavljajući staromodne slamarice tamo gde i pripadaju – u istoriji.