Dok su prethodnu deceniju obeležila velika ulaganja u tehnološke kompanije i razvoj veštačke inteligencije, poslednjih godina sve više pažnje investitora privlači jedan sasvim drugačiji sektor – proizvodnja i prerada kritičnih sirovina.

Reč je o bakru, litijumu, niklu, kobaltu, retkim zemnim elementima i uranijumu, bez kojih je gotovo nemoguće proizvesti električni automobil, baterije, vetroturbine, dalekovode ili savremene poluprovodnike, odnosno čipove.

Razlog zbog kojeg se ove sirovine sve češće nazivaju „novom naftom“ nije samo njihova tržišna vrednost, već činjenica da od njihove dostupnosti sve više zavise energetska bezbednost, razvoj industrije i tehnološka konkurentnost država.

Zašto su kritične sirovine postale toliko važne

Poslednjih godina nekoliko događaja promenilo je način na koji države gledaju na lance snabdevanja.

Pandemija je pokazala koliko lako može doći do prekida proizvodnje, dok su rat u Ukrajini i rast geopolitičkih tenzija otvorili pitanje zavisnosti od malog broja dobavljača strateških sirovina.

Evropska unija procenjuje da za pojedine kritične materijale gotovo u potpunosti zavisi od uvoza, posebno iz Kine, koja danas ima dominantnu ulogu u preradi retkih zemnih elemenata, litijuma i grafita.

Upravo zbog toga Brisel je usvojio Evropski akt o kritičnim sirovinama (Critical Raw Materials Act), kojim želi da do kraja decenije poveća proizvodnju i preradu unutar Evrope, ali i da diverzifikuje uvoz iz partnerskih zemalja.

Cilj je da do 2030. godine najmanje 10 odsto godišnje potrošnje dolazi iz rudnika na teritoriji Evropske unije, najmanje 40 odsto bude prerađeno u EU, a da nijedna treća zemlja ne obezbeđuje više od 65 odsto uvoza pojedinačne strateške sirovine.

Bakar postaje jedan od najtraženijih metala

Među svim kritičnim sirovinama posebno se izdvaja bakar.

Elektrifikacija privrede znači da će biti potrebno znatno više električnih mreža, transformatora, punjača za električna vozila i obnovljivih izvora energije, a svi oni koriste velike količine bakra.

Prema procenama analitičara S&P Global, globalna potražnja za bakrom mogla bi da se gotovo udvostruči do sredine naredne decenije, dok otvaranje novih rudnika ne prati taj tempo.

Zbog toga investitori sve više ulažu u rudarske kompanije koje proizvode bakar, ali i u fondove specijalizovane za ovaj sektor.

Uranijum ponovo privlači pažnju investitora

Posle godina stagnacije, raste interesovanje i za uranijum.

Sve veći broj država ponovo razmatra razvoj nuklearne energije kao stabilnog izvora električne energije sa niskim emisijama ugljen-dioksida.

To je povećalo interesovanje investicionih fondova za kompanije koje proizvode uranijum, ali i za fondove koji ulažu direktno u ovu sirovinu.

Jedan od najpoznatijih primera je Sprott Physical Uranium Trust, koji kupuje i skladišti fizički uranijum.

Zašto ovo nije važno samo investitorima

Pitanje kritičnih sirovina odavno više nije tema samo za rudarske kompanije ili investicione fondove.

Od njihove dostupnosti zavisi proizvodnja električnih automobila, baterija za skladištenje energije, vetroelektrana, solarnih elektrana, računarske opreme, mobilnih telefona i brojnih drugih proizvoda koje građani svakodnevno koriste.

Ukoliko ponuda ne bude pratila rast tražnje, analitičari upozoravaju da bi upravo kritične sirovine mogle postati jedan od glavnih faktora koji će određivati cenu zelene tranzicije u godinama koje dolaze.

Sve više kapitala odlazi u projekte koji obezbeđuju lance snabdevanja

Investitori zato sve češće traže prilike u kompanijama koje se bave istraživanjem, eksploatacijom i preradom strateških sirovina, dok države kroz subvencije i nove propise pokušavaju da ubrzaju razvoj domaćih kapaciteta.

Za razliku od prethodne decenije, kada je fokus bio pre svega na digitalnim platformama i softverskim kompanijama, današnje investicije sve više prate sektore koji obezbeđuju fizičku infrastrukturu neophodnu za energetsku tranziciju i razvoj novih tehnologija.