Kapital koji se ne kreće jeste mrtav kapital. Upravo zato je razvoj tržišta kapitala važan i za građane koji žele da uvećaju svoju imovinu i za kompanije kojima je potreban novac za dalji rast, kaže direktor Beogradske berze Lazo Ostojić.

U razgovoru za emisiju „Kapital u pokretu“ Ostojić je govorio o tome zašto je domaće tržište kapitala još nedovoljno razvijeno, šta bi moglo da privuče kompanije na berzu, kako bi izgledao izlazak velike državne kompanije na tržište i gde bi građani mogli da ulože svoj novac.

On je najavio nova izdanja korporativnih obveznica, dok prvi IPO, odnosno inicijalnu javnu ponudu akcija, ne očekuje do kraja 2026. godine. Ipak, tvrdi da interesovanje kompanija postoji.

„Razgovarao sam sa tri ili četiri prilično velike kompanije koje u izlasku na berzu vide razvojnu šansu“, rekao je Ostojić.

Kapital mora da se kreće i uvećava

Prema njegovim rečima, osnovna funkcija kapitala jeste da pokreće privredne aktivnosti.

„Kapital kada nije u pokretu zove se mrtav kapital. Kapital mora stalno da se kreće i da se uvećava. Ulagači tako uvećavaju svoju imovinu, dok kompanije dobijaju priliku za rast tako što prikupljaju novac od ljudi koji imaju slobodan kapital“, objasnio je direktor Beogradske berze.

Berza je mesto na kojem se susreću kapital koji traži priliku za ulaganje i kompanije kojima je novac potreban za razvoj. Međutim, Beogradska berza već godinama ima mali promet i ograničen broj likvidnih hartija od vrednosti.

Ostojić podseća da tradicija Beogradske berze datira još iz 1894. godine, ali da je višedecenijski prekid ostavio velike posledice na finansijsku pismenost građana i kompanija.

Novo oživljavanje tržišta počelo je početkom dvehiljaditih, u vreme privatizacije. Tada je, prema njegovoj oceni, propuštena velika prilika za edukaciju stanovništva.

„Postojao je period od oko 50 godina tokom kojeg ljudi nisu imali predstavu da je tržište kapitala mesto na kojem se prikuplja novac. Edukacija je tada izostala, ne samo među malim ulagačima već i među kompanijama. Mnoge kompanije ni danas nisu svesne da kapital mogu da prikupe na berzi“, rekao je Ostojić.

Zašto Beogradska berza zaostaje za Zagrebom

Ozbiljniji institucionalni rad na razvoju domaćeg tržišta počeo je 2021. godine, kada je usvojena Strategija za razvoj tržišta kapitala. U njenoj pripremi učestvovale su Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj.

Ostojić kaže da je uključivanje države bilo neophodno jer razvijeno tržište kapitala predstavlja drugi stub finansiranja privrede, pored bankarskog sektora.

Ipak, promet na Beogradskoj berzi i dalje je skroman. Mesečna vrednost trgovanja u Beogradu približno odgovara jednom danu trgovanja na Zagrebačkoj berzi.

„To je pre svega posledica nedostatka kvalitetnih hartija u koje može da se investira. Naš zadatak je da privučemo izdavaoce da listiraju korporativne obveznice ili akcije. Mora da postoji dovoljno kvalitetnih i različitih instrumenata u koje investitori mogu da ulažu“, rekao je Ostojić.

On je pohvalio rezultate Zagrebačke berze, koja je poslednjih godina sprovela nekoliko uspešnih inicijalnih javnih ponuda.

„Zagrebačka berza je vodeća u regionu kada je reč o IPO postupcima. Njihova investiciona javnost je mnogo edukovanija i svesnija mogućnosti koje pruža tržište kapitala“, ocenio je Ostojić.

Tri ili četiri velike kompanije razmatraju izlazak na berzu

Direktor Beogradske berze kaže da među domaćim kompanijama postoji rastuće interesovanje za tržište kapitala. Neke od njih su nakon privatizacije napustile berzu, ali sada razmatraju povratak jer su njihovi vlasnici shvatili da dalji razvoj ne mora da se finansira samo kreditima.

Izlazak na berzu donosi kompanijama obavezu veće transparentnosti, objavljivanja finansijskih izveštaja i unapređenja korporativnog upravljanja. Istovremeno, tržište može vrednovati kompaniju znatno više od njene knjigovodstvene vrednosti.

„Ako niste na berzi, vrednost kompanije najčešće se posmatra samo kroz dokumentaciju i procenu kapitala. Na berzi cena akcija može da pokaže da kompanija vredi tri ili četiri puta više, jer investitori kupuju očekivanja i veruju u njene razvojne planove“, objasnio je Ostojić.

Izlazak na berzu može da bude rešenje i za porodične kompanije čiji osnivači nemaju naslednike zainteresovane za vođenje poslovanja. U tom slučaju vlasnik može deo akcija da zadrži ili ostavi naslednicima, dok bi kompanijom upravljao profesionalni menadžment.

„Nekada potomci vlasnika ne žele da se bave porodičnim biznisom. Izlazak na tržište i profesionalna uprava mogu da omoguće kompaniji da nastavi da posluje i posle povlačenja osnivača“, rekao je Ostojić.

Korporativne obveznice kao prvi korak

Prema rečima direktora Beogradske berze, korporativne obveznice predstavljaju lakši prvi korak ka tržištu kapitala jer kompanije mogu da prikupe novac bez odricanja od vlasništva.

Kompanije koje učestvuju u programu izdavanja obveznica dužne su da ih listiraju na berzi. Na taj način prolaze gotovo istu proceduru i upoznaju se sa zahtevima tržišta koje bi morale da ispune i prilikom budućeg IPO postupka.

„Korporativne obveznice su način da kompanije izvedemo na tržište bez odricanja od vlasništva. One kroz taj proces prolaze proceduru vrlo sličnu onoj koju bi prošle da listiraju svoje akcije“, naveo je Ostojić.

On očekuje nova izdanja korporativnih obveznica do kraja 2026. godine, ali ne i inicijalnu javnu ponudu akcija.

„Korporativnih obveznica će sigurno biti. IPO je dugotrajniji proces i nemam saznanja da je neka kompanija trenutno u toj fazi, pa ga ne očekujem do kraja 2026. godine“, rekao je direktor Beogradske berze.

Prethodni program počeo sa 130 kompanija, rezultat je bio nula

Beogradska berza je još 2018. godine, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, pokrenula program IPO Go. Cilj je bio da se domaće kompanije pripreme za inicijalnu javnu ponudu akcija.

U program je ušlo oko 130 kompanija. One su prolazile kroz različite nivoe procene, od korporativnog upravljanja do transparentnosti poslovanja, ali nijedna na kraju nije izašla na berzu.

„Od približno 130 kompanija broj se smanjio na 50, zatim na 30, a rezultat je na kraju bio nula. Nijedna kompanija nije se odlučila na IPO, iako su joj bili pokriveni troškovi savetovanja“, rekao je Ostojić.

On, međutim, smatra da bi sada rezultat mogao da bude drugačiji. Kompanije koje su ušle u program korporativnih obveznica, kako kaže, spremne su da u sledećoj fazi razmotre i prodaju dela vlasništva.

„Shvataju da njihovih 50, 60 ili 70 odsto vlasništva može da vredi više nego što je ranije vredelo 100 odsto. Kada prepustite tržištu da proceni kompaniju, vrednost preostalog udela može značajno da poraste“, naveo je Ostojić.

Očekuje državne kompanije na berzi

Jedan od poteza koji bi mogao da probudi domaće tržište bio bi izlazak velike i profitabilne državne kompanije na Beogradsku berzu.

Ostojić kaže da očekuje da se to dogodi, ali nije želeo da govori o tome koja bi kompanija mogla prva da ponudi akcije građanima i institucionalnim investitorima.

„Iskreno očekujem državne kompanije na berzi. Koliko znam, planovi postoje, ali nije na meni da govorim o tome koja bi kompanija mogla da bude u pitanju i u kojoj fazi se taj proces nalazi“, rekao je on.

Prema njegovoj proceni, akcije uspešne državne kompanije privukle bi veliki broj građana.

„Zašto ne bih uložio u kompaniju koja je u državnom vlasništvu i dobro posluje? Ne samo iz patriotskih razloga, već zato što ostvaruje profit i zato što želim da učestvujem u tom rezultatu“, objasnio je Ostojić.

Uspešan prvi IPO mogao bi da ohrabri i privatne kompanije koje sada čekaju da neko drugi napravi prvi korak.

„Kada budemo imali prvi uspešan IPO, verujem da će se javiti veliki broj kompanija koje će ga pratiti. Sada svi postavljaju isto pitanje: Zašto bismo mi bili prvi“, rekao je Ostojić.

Poreske olakšice mogle bi da pokrenu tržište

Među mogućim merama za razvoj tržišta kapitala nalaze se poreski podsticaji za kompanije koje se listiraju, ali i za investitore koji ulažu u prve emisije akcija i dugoročno drže hartije od vrednosti.

Ostojić kaže da je imao priliku da vidi predloge poreskih izmena i ocenjuje ih kao veoma dobre.

„Predviđeni su podsticaji za kompanije koje se listiraju, ali i za investitore koji bi ulagali u prve emisije i IPO postupke. Predložen je čitav set subvencija i podsticaja, posebno u oblasti poreza na kapitalnu dobit. Sada je na Ministarstvu finansija da preduzme dalje korake“, naveo je on.

Pored poreske reforme, planira se razvoj novih finansijskih instrumenata, među kojima su ETF fondovi i REIT fondovi, koji ulažu u nekretnine i prihode od njihovog izdavanja.

U nekretnine bi moglo da se ulaže i sa 1.000 evra

REIT fondovi mogli bi da budu posebno zanimljivi građanima Srbije, koji tradicionalno veliki deo ušteđevine ulažu u nekretnine.

Za direktnu kupovinu stana ili poslovnog prostora potreban je veliki kapital, dok bi ulaganje putem ovakvog fonda omogućilo građanima da učestvuju na tržištu nekretnina sa znatno manjim iznosima.

„Građani slobodna sredstva često ulažu u nekretnine, ali je za direktnu kupovinu potreban ozbiljan novac. Ideja REIT fondova je da mali ulagači mogu da učestvuju u prihodima od nekretnina sa 1.000, 2.000, 3.000 ili 5.000 evra“, objasnio je Ostojić.

Građani u bankama drže oko 42 milijarde evra

Dok domaće tržište kapitala traži način da privuče investitore, građani kod banaka drže oko 42 milijarde evra depozita. Istovremeno, aktiva investicionih fondova dostigla je približno 2,3 milijarde evra.

Ostojić upozorava da se sa problemom velike količine pasivne štednje suočavaju i druge evropske zemlje.

„Sve države imaju isti problem, ogromnu količinu neaktivne štednje. Ta sredstva moraju da se pokrenu. Poverenje je preduslov, ali je edukacija na prvom mestu“, istakao je on.

Prema njegovim rečima, prvo je potrebno edukovati kompanije i obezbediti dovoljno kvalitetnih finansijskih instrumenata, a zatim građanima približiti mogućnosti ulaganja.

Rast investicionih fondova sa nekoliko stotina miliona na više od dve milijarde evra u proteklih nekoliko godina smatra dobrim znakom. Iako ti fondovi trenutno veliki deo novca ulažu u inostranstvo, njihovo jačanje doprinosi stvaranju domaće investitorske baze.

„To našem tržištu kapitala trenutno ne donosi ništa, ali donosi ulagačima u fondove. Dobro je što fondovi jačaju, prikupljaju sredstva i navikavaju građane da investiraju. Kada domaće tržište bude imalo kvalitetne instrumente, deo tog novca sigurno će se vratiti ovde“, rekao je Ostojić.

Penzija više nije dovoljna bez dodatnog ulaganja

Ostojić ukazuje i na potrebu dugoročnog ulaganja radi očuvanja životnog standarda nakon završetka radnog veka.

Kako je naveo, prosečna penzija u brojnim evropskim zemljama pokriva između 60 i 80 odsto životnih troškova. Zbog toga građani više ne mogu da se oslanjaju samo na državni penzioni sistem i pasivnu štednju.

„Ako niste na vreme ulagali u privatne penzione fondove ili perspektivne kompanije, teško ćete pokriti sve troškove života u penziji. Čak ni u ozbiljnim evropskim ekonomijama prosečna penzija više nije dovoljna za sve potrebe“, rekao je Ostojić.

On naglašava da ulaganje mora da bude prilagođeno finansijskim mogućnostima i spremnosti pojedinca da prihvati rizik.

Konzervativni investitori mogu da biraju instrumente sa fiksnim prinosom, dok oni koji prihvataju veći rizik mogu da ulažu u hartije sa većim potencijalom rasta. Ključ je u raspodeli novca između različitih vrsta ulaganja.

Berza ne daje savete ulagačima

Govoreći o ulozi Beogradske berze, Ostojić je naglasio da ona nije investicioni savetnik i da ne preporučuje građanima gde da ulože novac.

„Zadatak berze je da definiše jasna pravila trgovanja i obezbedi maksimalan broj informacija o listiranim kompanijama kako bi mali ulagači mogli da donose odluke. Berza ne daje savete, već mora da obezbedi maksimalnu transparentnost“, rekao je on.

Investicione usluge mogu da pružaju isključivo ovlašćena investiciona društva. Beogradska berza trenutno ima 20 članova kojima potencijalni ulagači mogu da se obrate za informacije i savetovanje.

Kontrolu tržišta i zaštitu prava malih akcionara sprovodi Komisija za hartije od vrednosti. Ona je nadležna za sprečavanje manipulacija, zloupotreba i nepravilnosti u radu učesnika na tržištu.

U pripremi platforma za trgovanje tokenima

Srbija je Zakon o digitalnoj imovini usvojila još 2020. godine, a Ostojić kaže da domaće tržište mora da prati razvoj tokenizacije, iako ona neće preko noći promeniti tržište kapitala.

Posebno interesovanje za digitalnu imovinu pokazuju mlađi ulagači, koji očekuju jednostavno i brzo trgovanje u bilo koje doba dana.

Jedan od problema postojećih tokena jeste nedostatak razvijenog sekundarnog tržišta. Investitor koji želi da proda token pre isteka ulaganja često mora sam da pronađe kupca.

„Radimo na platformi koja bi omogućila sekundarno trgovanje tokenima korišćenjem blokčejn tehnologije. Projekat je već u razvojnoj fazi i očekujemo da ćemo tu mogućnost uskoro ponuditi tržištu“, najavio je Ostojić.

Beogradska berza želi pristup većem broju investitora

Beogradska berza je ranije započela saradnju sa Atinskom berzom i počela da koristi njenu informacionu infrastrukturu za trgovanje.

Prvobitna ideja bila je stvaranje zajedničke regionalne platforme na kojoj bi bili povezani Beograd, Atina i Kipar, uz mogućnost priključivanja drugih berzi. Međutim, nakon promene vlasništva Atinske berze i njenog priključivanja većem evropskom sistemu, promenjeni su i planovi.

„Trenutno smo u pregovorima. Vidimo da je za nas mnogo važnije da budemo integrisani u veći sistem, jer bi nam to omogućilo pristup većem broju investitora“, rekao je Ostojić.

Berza mora da postane drugi stub finansiranja privrede

Ostojić smatra da Beogradska berza ne treba da se takmiči sa berzama u regionu, već da od njih preuzme dobre modele i izgradi funkcionalno domaće tržište kapitala.

„Berza nije mesto na kojem kompanija mora da bude, već mesto na kojem želi da bude. Ne možete kompaniju na silu zadržati na tržištu ako ona ne razume da joj berza podiže reputaciju, kvalitet poslovanja i transparentnost“, rekao je on.

Za ozbiljnije pokretanje kapitala u Srbiji, prema njegovoj oceni, potrebni su jačanje investitorske baze, novi finansijski instrumenti, edukacija građana i kompanija, kao i poreske olakšice.

„Moramo da napravimo funkcionalno tržište kapitala kao drugi stub finansiranja privrede, pored banaka. Kompanija ne može neograničeno da raste samo uzimajući kredite. Tržište kapitala je mesto na kojem može da prikupi novac za značajan rast“, zaključio je Lazo Ostojić