Ulaganje u investicione fondove pa i u Srbiji krije jedan moćan adut koji je u zakonu i bankarskoj praksi potpuno definisan, ali je za većinu građana i dalje velika nepoznanica – vaša investicija, odnosno uložen novac u fond može vam poslužiti kao zvanična garancija (zalog) za dobijanje kredita. To praktično znači da u trenucima kada vam hitno zatreba gotovina, dobićete je. Ne morate da podižete novac iz fonda i prekidate investicioni ciklus, već se ti udeli koristite kao obezbeđenje da od banke dobijete keš.

Za to vreme prvobitna investicija uložena u fond neometano nastavlja da raste i pravi profit.

Ova pogodnost stoji nasuprot čuvanju novca u bankama u Srbiji koji već dugo nije mogućnost za zaradu jer su realni troškovi života odavno nadmašili klasične kamatne stope. Otuda se i u Srbiji sve više ulaže u alternativne investicione fondove – u svetu već svakodnevni alat a kod nas još uvek slabije poznat ali koji ruši stari stereotip da je tržište kapitala ekskluzivni klub za milionere. Domaća pravila igre, kao i svugde u Evropi ili Americi, danas omogućavaju običnim ljudima da uđu na ovo tržište i investiraju pod potpuno jednakim uslovima, zadržavajući maksimalnu slobodu raspolaganja sopstvenim novcem.

Skriveni adut – od fonda do bankarskog kredita

Jedna od najvećih zabluda jeste da je novac uložen u investicione fondove „zaključan“ i da mu ne možete pristupiti u hitnim situacijama. Pored opcije da u svakom trenutku podnesete zahtev za isplatu, moderni alternativni fondovi donose opciju koja je ranije bila dostupna samo velikim privrednicima: korišćenje investicionih jedinica kao zaloga (kolaterala) za kredit.

Gde je tu računica?

Naravno, banka će na ovaj kredit naplatiti kamatu, jer novac ne dobijate besplatno, već investicione jedinice služe isključivo kao vrhunsko obezbeđenje (umesto hipoteke). Međutim, pošto banka ima čist i lako naplativ zalog, odobriće vam znatno nižu kamatnu stopu nego za klasične, skupe keš kredite.

Prosta matematička računica o odnosu između vašeg prinosa i cene kredita izgleda ovako:

Primer: Ako vaš alternativni fond ostvaruje istorijski prinos od npr. osam odsto godišnje, a banka vam zbog jakog zaloga odobri kredit sa kamatom od pet odsto godišnje, vaša investicija zapravo samu sebe otplaćuje. Vi ste i dalje u plusu od tri odsto, vaš investicioni ciklus nije prekinut, niste platili porez na izlazak iz fonda, a dobili ste živ keš u ruke.

A da bi sve bilo potpuno bezbedno, u Srbiji je postavljen strogi evropski sistem kontrole. Društva koja upravljaju fondovima imaju obavezu stopostotne transparentnosti, a nezavisni depozitari (poput OTP banke Srbija, koja kontroliše primera radi fondove unutar Vista Rica sistema) garantuju da se svaki dinar koristi isključivo po zakonu.

Zbog slabe finansijske edukacije kod nas, većina građana uglavnom misli da banke kao zalogu priznaju samo upis hipoteke na kuću ili stan. Međutim, država Srbija danas ima zvaničan registar pri Centralnom registru gde se vaš ulog u fondu zakonski zaključava kao garant za kredit isto kao što se primera radi upisuje zaloga na automobil u Agenciji za privredne registre.

Mogućnost da i građani osim privrede koriste investicione jedinice alternativnih investicionih fondova (AIF) kao zalogu (kolateral) za dobijanje kredita zvanično je i do detalja uređena Izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima.

Da bi sve bilo maksimalno transparentno i pravno sigurno, država je organizovala centralizovani Registar založnog prava na investicionim jedinicama, koji se vodi pri Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti.

Procedura u praksi izgleda ovako: Investitor (zalogodavac) i banka sklapaju ugovor o zalozi koji se overava kod notara. Nakon toga se podnosi zahtev za upis u pomenuti registar, čime banka dobija zvaničnu i neoborivu garanciju, a investitor zadržava vlasništvo nad svojim udelima.

U stručnim analizama za vodeće domaće ekonomske portale, finansijski stručnjaci objašnjavaju da ovaj deo zakona menja pravila igre kako za banke, tako i za građane:

„Korišćenje investicionih jedinica kao kolaterala, odnosno njihova zaloga, unosi novu dimenziju u uslove kreditiranja u Srbiji, omogućavajući stvaranje dodatne likvidnosti na tržištu. Pre svega, investitorima se otvara mogućnost da, bez gubitka vlasništva nad svojim investicionim jedinicama, dođu do dodatnih izvora finansiranja kroz bankarske kredite. Time se proširuje spektar instrumenata koji im stoje na raspolaganju za obezbeđivanje likvidnosti i finansiranje novih poduhvata. Sa druge strane, za banke investicione jedinice predstavljaju pouzdan i transparentan oblik obezbeđenja, što značajno smanjuje kreditni rizik”, jedan je od komenatara u medijima.