Investicioni fondovi u Srbiji trenutno upravljaju imovinom vrednom 2,3 milijarde evra i imaju više od 95.000 klijenata. Broj investitora u ovom segmentu domaćeg finansijskog tržišta povećan je više od četiri puta za šest godina, ali građani pre ulaganja moraju dobro da prouče strategiju fonda, prethodne rezultate i rizike koje preuzimaju.

To je u razgovoru za „Kapital u pokretu“ poručio Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije i jedan od vodećih stručnjaka za domaće finansijsko tržište.

Prema njegovim rečima, investicioni fondovi ne mogu da garantuju dobit, a investitori moraju da budu svesni da vrednost ulaganja može da se menja i da postoji mogućnost gubitka novca.

Fondovi ne smeju da garantuju prinos

Janković ističe da ne postoji unapred zagarantovana zarada od ulaganja u investicione fondove.

„Investicioni fondovi nemaju garantovan prinos, niti smeju po zakonu da garantuju bilo koju vrstu dobiti svojim investitorima“, rekao je Janković.

Građanima su, međutim, dostupni dokumenti na osnovu kojih mogu da procene način poslovanja i nivo rizika određenog fonda. Jedan od najvažnijih jeste investiciona strategija, u kojoj je objašnjeno u koju vrstu imovine će fond ulagati.

„Ono što investitori apsolutno imaju na raspolaganju jeste investiciona strategija, u kojoj je detaljno objašnjeno u šta će fond ulagati. Sa druge strane, svaki investitor može da prati prinose koje je određeni investicioni fond ostvarivao u prethodnim godinama“, objasnio je Janković.

Istorijski rezultati ne garantuju buduću zaradu, ali mogu da pokažu kako je fond poslovao u različitim tržišnim okolnostima.

„To je najbolji pokazatelj, ne samo kod nas nego i na globalnom nivou, uspešnosti poslovanja jednog investicionog fonda. Pozivam sve investitore da, pre nego što se odluče za određenu investiciju, isprate istorijske rezultate koje određeni fond ima“, poručio je Janković.

Više od 95.000 klijenata investicionih fondova

Iako je domaće finansijsko tržište i dalje izrazito okrenuto bankama, Janković ocenjuje da su investicioni fondovi napravili veliki iskorak tokom prethodnih godina.

„Investicioni fondovi trenutno imaju 2,3 milijarde evra pod upravljanjem. Banke su apsolutno dominantne kada gledamo ukupan iznos depozita, ali je ovo ipak značajan korak napred u odnosu na apsolutno bankocentrično finansijsko tržište“, rekao je Janković.

Prema njegovim rečima, Srbija je konačno dobila oblik ulaganja koji je tržišno orijentisan, dok rast imovine pod upravljanjem pokazuje da se menja odnos građana prema investiranju.

Posebno je značajan rast broja korisnika.

„Investicioni fondovi trenutno imaju više od 95.000 klijenata, što predstavlja rast od preko četiri puta u poslednjih šest godina. To dovoljno govori koliko je građana prepoznalo sigurnost sistema i ekonomski interes da uloži u investicione fondove“, naveo je Janković.

On je dodao da Komisija za hartije od vrednosti u tom periodu nije dobila nijednu pritužbu na rad investicionih fondova.

„Da jedan oblik investiranja u tako dugom periodu nema nijednu pritužbu na rad govori da smo uspeli da pronađemo adekvatan odnos između slobode koja je data društvima za upravljanje i onoga što regulator treba da radi, a to je da nadzire njihovo poslovanje“, kazao je Janković.

Šta investitor dobija ulaganjem u fond

Jedna od osnovnih prednosti investicionih fondova jeste diverzifikacija, odnosno raspoređivanje novca u različite vrste imovine kako ulaganje ne bi zavisilo od samo jednog tržišta, instrumenta ili kompanije.

„Investitor na najjednostavniji način dobija diverzifikaciju svoje investicije. Ne mora sam da razmišlja o tome koliko će novca investirati u zlato, depozit, korporativnu obveznicu ili akciju neke kompanije, već to prepušta profesionalcima koji upravljaju portfoliom“, objasnio je Janković.

Tim novcem, kako je naglasio, upravljaju licencirani stručnjaci koji moraju da dokažu da imaju odgovarajući nivo znanja. Njihov rad redovno kontroliše Komisija za hartije od vrednosti.

Ipak, diverzifikacija može da ublaži rizik, ali ga ne može potpuno ukloniti. Investitor zato pre donošenja odluke treba da proveri strukturu ulaganja, naknade, dostupnost novca, preporučeni period ulaganja i moguće gubitke.

Alternativni fondovi doneli nove mogućnosti

Dodatne mogućnosti na domaćem tržištu otvorio je razvoj alternativnih investicionih fondova. Oni mogu da ulažu u plemenite metale, nekretnine, kompanije koje nisu listirane na berzi, ETF i REIT instrumente, kao i druge klase imovine koje tradicionalnim fondovima nisu uvek dostupne.

„Alternativni investicioni fondovi doneli su dodatni nivo diverzifikacije. Oni mogu da ponude neke od najatraktivnijih oblika imovine poslednjih godina, od plemenitih metala i nekretnina do ulaganja u kompanije koje nisu listirane na organizovanim tržištima“, rekao je Janković.

Takvi fondovi privlačni su investitorima koji traže potencijalno veći prinos, ali su spremni da prihvate i veći rizik.

„Na našem tržištu alternativni investicioni fondovi beleže značajan rast, pre svega kod ljudi koji žele viši prinos. To je upravo odnos rizika i prinosa“, kazao je Janković.

Na Beogradskoj berzi nedostaju nove kompanije

Za razliku od snažnog rasta investicionih fondova, Beogradska berza i dalje ima skroman obim trgovanja. Prema Jankovićevim rečima, takvo stanje posledica je više faktora, uključujući način na koji je sproveden proces privatizacije.

Kompanije su u jednom periodu zakonskim rešenjima praktično bile usmerene na izlazak na tržište, iako vlasnici i uprave često nisu prepoznavali korist od berzanskog listiranja.

„Naša želja je da kreiramo tržište na kojem će prisustvo kompanija biti posledica želje vlasnika i menadžmenta da se na njemu nađu, a da im tržište istovremeno omogući dodatne koristi“, rekao je Janković.

Ključna korist trebalo bi da bude pristup kapitalu koji kompanije ne mogu da obezbede bankarskim kreditima ili drugim tradicionalnim izvorima finansiranja.

Jedan od mogućih puteva jeste izdavanje korporativnih obveznica. Kompanijama je, kroz saradnju domaćih institucija i Svetske banke, omogućena podrška prilikom finansijske i pravne analize, izrade prospekta i sprovođenja postupka pred regulatorom.

Više investitora nego dobrih prilika

Janković ocenjuje da na domaćem tržištu trenutno postoji više investitora nego kvalitetnih i adekvatno strukturiranih investicionih prilika.

„Sada je potrebno uskladiti ponudu i tražnju. Čini mi se da trenutno imamo mnogo više investitora nego dobrih investicionih prilika. One postoje, ali je potrebno da budu na adekvatan način ponuđene investitorima“, rekao je Janković.

Prema njegovoj oceni, kompanije koje prve prepoznaju mogućnost prikupljanja kapitala preko tržišta mogle bi da ostvare najveću korist.

Komisija radi na tome da odgovarajući instrumenti budu dostupni kompanijama različitih veličina, od digitalnih tokena za tehnološke i poljoprivredne startape, preko korporativnih obveznica za mala i srednja preduzeća, do berzanskog listiranja velikih sistema.

Investicioni rejting važan za strani kapital

Dodatni podsticaj tržištu daje potencijalni investicioni kreditni rejting Srbije, jer strani ulagači najpre procenjuju stabilnost zemlje, a tek potom konkretnu kompaniju, fond ili finansijski instrument.

„Investicioni kreditni rejting je nešto što svi sanjamo dugi niz godina i za šta se naporno radi. Za to su potrebne godine rada na makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti, ali i na zdravlju cele ekonomije“, izjavio je Janković.

On smatra da se srpska ekonomija tokom prethodnih kriza pokazala otpornom i da investitori domaće tržište sve češće posmatraju kao relativno sigurnu opciju.

Ipak, kao prepreku vidi složene administrativne procedure sa kojima se strani investitori suočavaju kada žele da povuku kapital sa domaćeg tržišta.

„Prilično je lako ući na naše tržište, ali je komplikovano sa njega izaći. Potrebno je da kreiramo fleksibilnije finansijsko okruženje, da država naplati sve što joj pripada, a da investitori mogu da premeste svoj novac ukoliko to žele“, rekao je Janković.

Očekuje se višestruki rast broja investitora

U narednih pet godina Janković očekuje značajan rast imovine pod upravljanjem fondova, kao i višestruko povećanje broja građana koji ulažu.

Za ostvarenje takvog rezultata biće potrebni novi finansijski proizvodi, dodatna edukacija građana i veća ponuda kvalitetnih domaćih kompanija i instrumenata.

„Očekujem da broj investitora poraste barem nekoliko puta. Izazov će biti da pronađemo nove vrste investitora i nove proizvode u koje oni mogu da ulažu“, zaključio je Marko Janković.