U trenutku kada su regionalni skeptici prognozirali finansijski zid, Vladimir Lučić je izveo korporativni manevar koji je Telekom Srbija lansirao pravo na globalnu mapu tržišta kapitala. Izlaskom na svetsku berzu i izdavanjem evroobveznica od 900 miliona dolara, kompanija je jednim potezom kupila finansijski mir do 2028. godine, ostavljajući iza sebe istorijski prihod od 2,3 milijarde evra.

Dok konkurencija još broji rane na domaćem terenu, Telekom u Vašingtonu, ruku pod ruku sa tehnološkim gigantom Nvidia i američkom Eksim bankom, već iscrtava obrise nove tehnološke revolucije. Ovo je priča o tome kako je srpski gigant rešio večnu zagonetku biznisa – kako istovremeno agresivno investirati, snažno rasti i držati dugove pod kontrolom jer u biznisu je najteže balansirati na trorogoj stolici koju čine investicije, rast i zaduženost.

Taj balans, Vladimir Lučić, generalni direktor “Telekom Srbija” uspeo je da napravi i za  portal “Kapital u pokretu”  kaže da je to bio najveći izazov kompanije.

-Naša pozicija pre 8 godina nije bila sjajna, jer mi u tim standardnim telekomunikacionim uslugama smo bili u zaostatku, imali smo samo bakarnu mrežu koja nije mogla da ponudi internet brži od 50 Mbps ni kvalitetnu televiziju. Da smo ostali sa tim, mi bismo nestali sa fiksnog tržišta, a samim tim i mobilnog. Zato smo morali da definišemo strategiju i u tih osam godina da spakujemo velike investicije koje su podrazumevale izgradnju optičke mreže,akviziciju kablovskih operatere, da razvijemo nove sadržaje, jer naša konkurencija, koja je uvek zdrava, vas tera na nova rešenja. Ona je kontent forsirala, i mi smo morali da uskočimo u tu trku. Sve to tražilo je jasnu strategiju , koja je podrazumevala i izbacivanje konkurencije sa tržišta.To je najskuplji potez, ali je bitno da ga postignete. Mi smo to uradili i time konsolidovali tržište- navodi Lučić.

 Ključni manevar koji je Telekomu obezbedio preko potreban vazduh jeste potpuno resetovanje strukture dugova. Strategija Vladimira Lučića bila je korporativno jednostavna, skupe i kratkoročne bankarske kredite, koji su stezali likvidnost poslovanja, pretočiti u dugoročni, stabilni dug na svetskom tržištu kapitala.

Rezultat ove finansijske akrobacije je čist dobitak, Telekom Srbija zvanično nema nikakvih novih finansijskih i kreditnih obaveza za otplatu sve do 2028. godine. To je izuzetno važno jer u vremenima kada se globalna ekonomija ljulja pod naletima inflacije i promenljivih kamatnih stopa, imati obezbeđen mir naredne dve godine predstavlja luksuz rezervisan samo za najveće sisteme.

Sa finansijskim štitom od čak milijardu evra raspoloživog novca, kroz keš na računima i odobrene, a još nepovučene kreditne linije kod najuglednijih svetskih institucija, kompanija , tom parama ne krpi rupe u tekućem poslovanju, već služi kao oružje za nove projekte i odbranu od makroekonomskih potresa.

Hladan tuš za skeptike: Profit eksponencijalno raste, dug postaje pogonsko gorivo

Dežurni kritičari su godinama upirali prstom u nivo neto duga Telekoma, koji trenutno iznosi oko 3,9 milijardi evra (457 milijardi dinara), nazivajući velika preuzimanja operatera opasnim kockanjem na ivici ponora. Međutim, zvanični izveštaji doneli su otrežnjenje za sve skeptike. Ova kompanija je ostvarila istorijski prihod u 2025. godini od 2,3 milijarde evra, uz veliki skok operativnog profita (EBITDA) od čak 51,3%, koji je dostigao neverovatnih 1,3 milijarde evra.

Neto dobit cele grupacije bez problema je preskočila prag od 200 miliona evra, dok se za naredni period projektuje eksplozivan skok na preko 300 miliona evra čiste dobiti. Ukupni prihodi već otvoreno nišane cifru od blizu 3 milijarde evra. Ova matematika pokazuje suštinu a to je da dug nije bio potrošački, već investicioni.

 Lučić objašnjava da do tih cifara nije bilo lako doći.

-Izbalansirati investicije,zaduženost i likvidnosti, je bio najkompleksniji posao, posebno  posle rata u Ukrajini, kada su kamate skočile pa smo morali da adaptiramo našu strategiju na trošak kamata koji su značajnije veći nego što smo očekivali. Ali j mi i pored toga nismo stali na pola puta već smo uzeli Premijer ligu, da nismo izgradili dovoljno optičku mrežu, ili obrnuto, a na kraju da nismo uzelim i konkurenciju, ne bi uspeli. Jer  najteže je kad gradite kuću pa da stanete na 3/4 ili na 4/5, onda ste u problemu . Mi smo prelomili i uspeli- objašnjava Lučić.

Preuzimanjem delova poslovanja Junajted grupe i Oriona, Telekom je izvršio agresivnu konsolidaciju na domaćem terenu i okrenuo se još većoj meti.

-Došli smo u dominantan položaj koji se retko viđa na evropskom tržištu, da imamo 60% tržišta, a da druga i treća konkurencija uglavnom koriste optičku mrežu i kontent od nas.Bitno je što smo stabilizovali te standardne prihode da nam donose veliku EBIT-u, i sad treba da pravimo nove. To je i odgovor svim skepticima jer ne postoji kompanija u ovom delu Evrope sa boljom strategijom od nas, posebno za veštačku inteligenciju.Veštačka inteligencija nije samo da uradite data centar. Mi smo odlučili, pošto ih država radi, da nemamo svoj, ali smo sa dva igrača koji ih imaju, dogovorili da određeni deo tih Nvidia-nih hardvera koji će nam trebati, rentiramo. To znači da nećemo zarobiti za njihovu gradnju  nekoliko stotina miliona evra, jer su bitniji servisi-kaže Lučić.

Pakt sa Vašingtonom: Nvidia tehnologija i američki kapital za srpski AI skok

Ovaj savez donosi direktne američke investicije i otvara vrata za razvoj naprednih softverskih i hardverskih proizvoda baziranih na veštačkoj inteligenciji koji će se izvoziti direktno iz Srbije na evropsko tržište.Infrastrukturna kičma celog projekta je nova 5G mreža, projektovana da podrži milione senzora, robote i autonomna vozila vođena veštačkom inteligencijom. Spajanjem domaće pameti, američkih fondova i tehnologije kompanije Nvidia, Telekom više ne kupuje tuđu tehnologiju već je stvara i pozicionira se kao ključni biznis igrač jugoistočne Evrope.

Generalni direktor Telekoma navodi da ovakv put nije bio jednostavan zbog američke administracije.

-Uspeli smo da izgradimo veliko poverenje američke administracije i kompanija,a njihova želja, od State Departmenta do Ministarstva trgovine, je da se Telekom radi projekte veštačke inteligencije za ovaj deo Evrope.Trenutno smo na nivou razgovora sa najvažnijim ljudima, Mete, Amazona i drugih, i ne mogu još da pričam konkretno, ali smo na pragu istorijskog uspeha Telekoma i same zemlje- objašnjava Lučić.

Da je taj uspeh na pragu, vidi se jer je američka državna Eksim banka dobila finalno odobrenje administracije SAD da Telekom Srbija postane prva kompanija za telekomunikacije u čitavoj Evropu, a druga na svetu, sa kojom će imati direktno partnerstvo.

 Jasno je da je Telekom Srbija uspešno prešao transformaciju od tradicionalnog državnog operatera do modernog, agresivnog multinacionalnog igrača koji diktira tempo. Kupovinom finansijskog mira do 2028. godine,sa  istorijskim profitima i moćnim američkim saveznicima, kompanija je jasno poručila da se više ne zadovoljava ulogom regionalnog lidera. Prava bitka tek počinje, a ulog u ovoj partiji više nije samo telekomunikaciono tržište Balkana već  tehnološki suverenitet i digitalna budućnost ovog dela Evrope.