Tržište na kom je do juče bilo potrebno 50.000 evra samo da bi se selo za sto, danas prolazi kroz najveću transformaciju. Sa rekordnih 2,2 milijarde evra u fondovima i skokom od čak 41 odsto novih ulagača koji traže sigurnije alternative klasičnoj štednji i inflaciji, Srbija hvata korak sa evropskim trendovima. Dragijana Radonjić Petrović, jedan od vodećih stručnjaka za kapital u regionu, objašnjava kako troslojni mehanizam kontrole (banka, revizor, regulator) štiti imovinu građana, pojašnjava kako su nedavne izmene zakona oborile ulazne barijere za obične građane i zašto usvojeni evropski standardi garantuju da je novac u fondovima odvojen i bezbedan. 

Sa Dragijanom Radonjić Petrović, vodećim domaćim finansijskim stručnjakom i pionirom na tržištu kapitala i fondovskoj politici razgovaramo i o tome koliki potencijal leži u tržištu – na kom, kako i ona potvrđuje, do sada nije zabeležen niti jedan slučaj neisplaćivanja investitora.

Zašto je „bekstvo sa parama“ postalo nemoguće?

Piramidalne šeme i ‘bekstvo sa parama’ o kojima se u narodu često govori jednostavno nisu moguće u regulisanom okruženju. To je tako upravo zato što postoje višeslojni mehanizmi kontrole: depozitar (banka) koji čuva imovinu, revizor koji overava izveštaje i regulator koji prati sve finansijske tokove.

Dragijana Radonjić Petrović kaže da za malog, domaćeg ulagača priče o evropskim direktivama možda zvuče apstraktno — ali posledice su vrlo konkretne.

“Evropski regulatorni standardi znače da fond u koji ulažete mora jasno da objavi svoju strategiju, rizike, naknade i performanse. Znači da je imovina fonda odvojena od imovine društva za upravljanje — dakle, čak i u slučaju stečaja samog upravljača, vaš novac je potpuno zaštićen. Pored toga, postoji Komisija za hartije od vrednosti koja vrši kontinuirani nadzor i kojoj se građani uvek mogu obratiti.“

Ukidanje limita: Ulaganje za svačiji džep

„Zakonodavac je napravio ozbiljne izmene koje direktno idu u prilog malim ulagačima. Više nema nikakvih ograničenja i nema minimalnog iznosa ulaganja u fondove, što dovodi do toga da građani sada mogu da kupuju investicione jedinice fondova u bilo kom iznosu.

Takođe, napravljen je i velik korak ka demokratizaciji pristupa za poluprofesionalne investitore, gde je minimalni iznos ulaganja smanjen sa 50.000 na 5.000 evra. Rezultat je izuzetan: fondovska industrija je danas najbrže rastući segment domaćeg finansijskog tržišta sa preko 60.000 investitora u UCITS fondovima koji su uložili preko 2 milijarde evra, dok je skoro 10.000 ulagača investiralo preko 200 miliona evra u alternativne fondove.“

Masovan priliv u 2025: Građani biraju manje rizične fondove

„Domaći investicioni fondovi su od svog osnivanja 2007. godine uvećali svoju imovinu čak deset puta, a samo tokom 2025. godine broj novih članova porastao je za skoro 20.000.

Ono što je posebno zanimljivo jeste struktura novih ulagača — čak 41 odsto njih biralo je manje rizične, novčane fondove. Građani polako prepoznaju sigurnost i alternativu klasičnoj štednji.“

Zašto je usklađivanje sa EU presudno za novi kapital?

„Usklađivanje domaćeg regulatornog okvira sa evropskim standardima nije samo tehnička obaveza na putu ka EU — to je suštinski preduslov za izgradnju poverenja, kako domaćih ulagača, tako i stranog institucionalnog kapitala. Srbija je u poslednjih nekoliko godina prošla kroz značajne promene usklađivanja sa UCITS direktivom, AIFMD okvirom i MiFID II principima, što je stvorilo infrastrukturu koja investitoru, bez obzira na iznos koji ulaže, garantuje jasna pravila igre. I što je ključno — da postoji neko ko ta pravila sprovodi i nadzire.

Institucionalni investitori — penzioni fondovi, osiguravajuće kuće, strani asset menadžeri — ne ulaze na tržišta koja nemaju predvidiv i proveriv regulatorni okvir. Oni pre ulaganja pre svega gledaju ko vrši nadzor, koji su standardi zaštite investitora i kakva je transparentnost. Kada Srbija može da odgovori na ta pitanja oslanjajući se na evropske direktive koje su poznate svakom ozbiljnom igraču, razgovor postaje moguć i pojavljuju se nove investicije.“

Evropska perspektiva: Banke i nekretnine više nisu jedini izbor

„Kada naše rezultate stavimo u evropski i regionalni kontekst, jasno se vidi koliki gigantski potencijal još leži pred nama. Ukupna imovina investicionih fondova u Evropi dostigla je krajem 2024. godine rekordnih 23,4 biliona evra, dok su ukupna sredstva pod upravljanjem u Evropi dostigla 33,7 biliona evra.

Samo u 2024. godini, neto imovina UCITS fondova porasla je za 16 odsto, a domaćinstva u EU uložila su 258 milijardi evra u fondove — što je drugi najviši iznos u poslednjih deset godina. To nam jasno govori da evropski građani sve više prepoznaju fondove kao primarni kanal štednje i ulaganja — ne banku, ne nekretnine, već regulisane i transparentne investicione fondove.“

Srbija na raskršću: Borba za bolje prinose tek počinje

„Srbija je, sa oko dve milijarde evra imovine u fondovima, još uvek daleko ispod proseka fondovske industrije u odnosu na BDP koji se beleži na razvijenim evropskim tržištima. Ali upravo tu leži naša velika šansa i zato se na tržištu pojavljuje sve veći broj fondova. Svako tržište koje je danas lider — bilo da je to Slovenija, Češka ili Hrvatska — prošlo je kroz ovu fazu: izgradnja regulatornog poverenja, edukacija investitora, pa postepeni masovni rast.

Usklađivanje sa evropskim standardima nije cilj sam po sebi, to je ulaznica za utakmicu. Ono što mi se čini posebno važnim jeste da regulatorna transformacija kroz koju prolazimo nije završena — ovo je tek njen početak i ima još puno stvari koje treba usaglasiti i unaprediti. Cilj je da Srbija postane tržište na koje kapital gleda kao na sigurno odredište, a to za našeg građanina direktno znači: više konkurencije, bolje proizvode, niže naknade i — na kraju dneva — znatno bolje prinose za svakog ko ulaže, bez obzira na iznos, poručuje Dragijana Radonjić Petrović.