Beogradska berza ima tradiciju dužu od jednog veka, ali je njen današnji promet ispod je potencijala domaće privrede i štednje građana. 

Lazo Ostojić, izvršni direktor Beogradske berze, na konferenciji „Kapital u pokretu“ učestvovaće na panelu „The Longevity of Capital“. 

Pred njim će biti pitanja koja se godinama odlažu: ko će napraviti prvi ozbiljan IPO, mogu li državne kompanije da vrate građane na berzu i šta Beograd mora da ponudi da bi domaći fondovi deo kapitala iz inostranstva preusmerili ka srpskim kompanijama.

 1. Program IPO Go počeo je sa oko 130 kompanija, a završio bez ijednog izlaska na berzu. Zašto bi novi pokušaj sada imao drugačiji rezultat?

– Prethodni program je pokazao da pokrivanje troškova savetovanja nije dovoljno da bi se vlasnici odrekli dela vlasništva. 

Danas kompanije kroz izdavanje korporativnih obveznica prvo upoznaju tržište, procedure i investitore.

 Nekoliko velikih kompanija sada ozbiljnije razmatra da u narednoj fazi ponudi i deo vlasništva.

2. Mesečni promet u Beogradu približno odgovara jednom danu trgovanja u Zagrebu. Šta Beograd nema, a Zagreb je uspeo da napravi?

– Ključna razlika je u ponudi kvalitetnih hartija i razvijenijoj investicionoj javnosti. Zagreb je sproveo nekoliko uspešnih inicijalnih javnih ponuda i time stvorio iskustvo i poverenje. 

Beogradu je potreban prvi uspešan primer koji će pokazati i kompanijama i ulagačima da tržište funkcioniše.

3. Svi čekaju da neko drugi prvi izađe na berzu. Može li jedna profitabilna državna kompanija da prekine taj krug čekanja?

– Takav izlazak bi verovatno privukao veliki broj građana i institucionalnih investitora. Uspešan prvi primer mogao bi da ohrabri privatne kompanije koje trenutno ne žele da budu pioniri.

 Planovi postoje, ali odluku o tome koja bi državna kompanija mogla prva da izađe na berzu donose nadležne institucije.

4. Beogradska berza pregovara o povezivanju sa većim evropskim sistemom. Šta domaći investitor dobija od takve integracije?

– Povezivanje donosi pristup većem broju investitora, savremenijoj infrastrukturi i standardima koji važe na evropskim tržištima. 

Beogradska berza već koristi tehnološku infrastrukturu Atinske berze, a promene vlasništva u Atini otvaraju mogućnost približavanja sistemu Euronexta. 

Sama integracija, međutim, ne može da nadoknadi nedostatak domaćih hartija.

 5. Građani vole nekretnine, ali većina ne može da kupi stan za ulaganje. Da li REIT fondovi mogu da dovedu malog investitora na berzu?

– REIT fondovi bi omogućili građanima da sa nekoliko hiljada evra učestvuju u prihodima od nekretnina. 

To je proizvod blizak domaćim navikama, ali ne zahteva kupovinu čitavog stana ili poslovnog prostora. 

Zbog toga bi mogao da bude jedan od instrumenata koji će proširiti bazu ulagača.