Srbija danas ima regulatorna pravila usklađena sa evropskim, više od 95.000 klijenata investicionih fondova i 2,3 milijarde evra imovine pod upravljanjem. Ipak, na domaćem tržištu još nema dovoljno kompanija i instrumenata koji bi taj kapital zadržali u zemlji.
Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, na konferenciji „Kapital u pokretu“ učestvovaće na uvodnom panelu „The Longevity of Capital“.
U središtu razgovora biće zaštita investitora, razvoj fondova i regulatorne prepreke koje još stoje između raspoloživog novca i domaćih kompanija.
1. Investicioni fondovi upravljaju sa 2,3 milijarde evra, ali je domaća berza i dalje plitka. Kako na to gledate?
– Trenutno imamo više kapitala koji traži priliku nego kvalitetnih domaćih investicionih mogućnosti. Rast fondova pokazuje da se finansijska kultura menja, ali taj novac mora da dobije odgovarajuće akcije, obveznice i druge instrumente.
Sledeći zadatak je povezivanje razvijene investitorske baze sa kvalitetnim domaćim kompanijama.
2. Regulatorni okvir je usklađen sa pravilima Evropske unije. Ako propisi više nisu problem, šta onda sprečava kompanije da izađu na berzu?
– Najveća prepreka više nije zakon, već odluka vlasnika i uprava kompanija da prihvate transparentnost i tržišni način finansiranja.
Kompanije moraju da prepoznaju da na berzi mogu da dođu do kapitala koji ne mogu uvek dobiti kroz kredit.
Za to je potrebna i kulturološka promena u načinu upravljanja poslovanjem.
3. Više od 95.000 klijenata fondova nije podnelo nijednu pritužbu. Da li je to dokaz poverenja ili nešto pak drugo?
– Rast broja klijenata i odsustvo pritužbi pokazuju da je pronađena dobra ravnoteža između slobode upravljanja i regulatornog nadzora. Investitori su prepoznali i sigurnost i ekonomski interes.
Istovremeno, finansijska edukacija mora da se nastavi kako bi ulagači razumeli proizvode, rizike i svoja prava.
4. Strani investitor može relativno lako da uloži novac u Srbiju, ali ga teže iznosi. Koliko nas administrativne prepreke koštaju novih ulaganja?
– Investitoru nije važan samo ulazak na tržište, već i mogućnost da efikasno izađe kada donese takvu odluku.
Komplikovane procedure umanjuju privlačnost tržišta, čak i kada postoje dobre investicione prilike. Institucije zato moraju da uklone nepotrebne prepreke, uz punu naplatu svih poreskih i drugih obaveza.
5. Da li bi izlazak jedne velike državne kompanije zaista promenio tržište ili se previše očekuje od jednog poteza?
– Državne kompanije imaju mesto na Beogradskoj berzi, ali jedna ili nekoliko njih ne mogu same da reše sve probleme tržišta.
Potrebni su trajni uslovi u kojima i privatne i državne kompanije vide interes da prikupljaju kapital. Najveću korist imaće kompanije koje prve prepoznaju tu mogućnost.