Dok tradicionalna tržišta nekretnina i akcija prolaze kroz turbulentne periode, globalni i domaći kapital pronašli su novu, ultraprofitabilnu metu. Investitori širom sveta masovno usmeravaju milijarde evra u projekte bez kojih je moderni život nezamisliv, optičke mreže i data centre. U ovoj trci za digitalno sutra, Srbija zauzima poziciju sa koje se kroji tehnološka mapa ovog dela Evrope jer ima regionalne kompanije koje joj to omogućuju.

Svet se ubrzano seli na klaud (cloud), a veštačka inteligencija, striming servisi i svakodnevno poslovanje gutaju podatke brže nego ikada pre. Međutim, da bi virtuelni svet funkcionisao, potreban mu je izuzetno snažan, opipljiv i skup fizički temelj. Upravo zato su data centri, džinovski kompleksi servera, i optičke mreže koje ih povezuju postali najtraženija roba na finansijskom tržištu. Analitičari ovaj fenomen nazivaju izgradnjom „digitalnih autoputeva“, a investitori više ne traže samo prostore za kancelarije ili logističke centre već kvadratne metre opremljene vrhunskim energetskim i mrežnim sistemima koji mogu da izdrže pritisak digitalne revolucije.

Srbija kao digitalno čvorište regiona

Na regionalnoj mapi, Srbija se profiliše kao jedna od najatraktivnijih tačaka za investicije u digitalnu infrastrukturu. Uz moderan zakonodavni okvir i stratešku poziciju, zemlja ubrzano završava pripreme za potpunu implementaciju 5G tehnologije i širenje optike do najudaljenijih krajeva. Ovaj trend nije rezervisan samo za globalne IT gigante. Domaće kompanije prepoznale su trenutak i postale nosioci kapitalnih projekata koje su uspele da spoje napredni inženjering sa strateškim državnim i komercijalnim projektima.

Brzi internet stiže u srpska sela: Rušenje digitalnog jaza

Jedan od najvažnijih stubova ove digitalne transformacije jeste projekat Ministarstva informisanja i telekomunikacija pod nazivom „Razvoj širokopojasne infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije – Faza 2“. U ovom kapitalnom poduhvatu, cilj je da se dovede  najmodernija optičku mreža do domaćinstava u manje razvijenim i ruralnim regionima. Time se ne menja samo kvalitet svakodnevnog života građana, već se otvaraju vrata za razvoj lokalnog biznisa, rad od kuće i ostanak mladih na selu. Digitalna infrastruktura ovde prestaje da bude luksuz i postaje osnovno pravo i pokretač ekonomije.

Pored povezivanja ruralnih sredina, transformacija je očigledna i u urbanim centrima. Infrastrukturni projekti nove generacije zahtevaju integraciju kompleksnih sistema poput postavljanja  pasivnih optičkih mreža i sistemske integracije na ključnim saobraćajnim i turističkim čvorištima u zemlji, uključujući novu Beogradsku autobusku stanicu i Vrdnik. Na ovim lokacijama implementiraju se napredni ICT sistemi, radio- komunikacije i najsavremeniji sistemi bezbednosti. Pored toga u tom sistemu su i projekti mrežne infrastrukture za EPS i EDS, Kancelariju za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Upravu carina, Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje i Infrastrukturu železnice Srbije.

Gde je profit?

Za investitore, računica je jasna. Digitalna infrastruktura nudi ono što je danas najteže pronaći, stabilan, dugoročan i predvidiv povrat investicije. Bilo da je reč o ulaganju kroz korporativne obveznice, telekomunikacioni sektor ili direktnu gradnju infrastrukture, ovaj segment privrede pokazuje izuzetnu otpornost na ekonomske krize. Milijarde koje se danas sele u optiku i data centre nisu samo prolazni trend, to je cementiranje temelja za ekonomiju 21. veka u kojoj će podaci biti vredniji od nafte.

Jasno je da digitalna infrastruktura više nije nevidljivi luksuz u rukama tehnoloških giganata, već krvotok moderne ekonomije bez kojeg društvo staje. Milijarde evra koje se danas slivaju u optičke kablove i serverske sale širom Srbije i regiona nisu samo odgovor na trenutne potrebe tržišta. To je investicija u stabilnost, konkurentnost i budućnost u kojoj se uspeh država i kompanija više ne meri geografskim granicama, već brzinom i bezbednošću prenosa podataka. U toj novoj digitalnoj eri, trka je uveliko počela,a oni koji danas drže ključeve mrežne infrastrukture, sutra će upravljati globalnim razvojem.

Digitalna transformacija kroz statistiku:

-4.700 kilometara – ukupna dužina nove optičke mreže koja se gradi u okviru Faze 2 državnog projekta ruralnih predela

-120.000 domaćinstava i 730 škola širom Srbije dobija direktan pristup ultrabrzom internetu.100+ inženjera i eksperata