Autoput A4 koji spaja Torino i Veneciju, u dužini od oko 400 kilometara, postao je trenutno najtraženija destinacija za vodeće svetske investicione fondove. Dok je Italija godinama bila u senci zbog političke nestabilnosti i javnog duga, situacija se drastično menja. Globalni igrači poput KKR-a, Ares Management-a i Goldman Sachs-a masovno otvaraju kancelarije u Milanu kako bi „upecali“ prilike u privatnom sektoru koje su do juče bile zatvorene za spoljni kapital.
HALO investicije: Teška industrija koju veštačka inteligencija ne može da ugrozi
Glavni magnet za investitore su takozvane HALO investicije (heavy-asset, low-obsolescence). Reč je o kompanijama koje poseduju vrednu opremu i pogone, a čiji su proizvodi otporni na tehnološku zastarelost i potrese koje donosi veštačka inteligencija (AI).
U trenutku kada su portfolija investitora pretrpana softverskim kompanijama kojima preti AI revolucija, italijanske fabrike sa „betonskim panelima“ usred vinograda postaju sigurna luka za diversifikaciju. Investitori sada traže biznise koji „prave stvari rukama i mašinama“, jer su upravo te analogne veštine ključ uspeha u novoj ekonomiji, piše financial post.
Italijanska produktivnost jača od nemačke i francuske
Iako Italija decenijama kuburi sa stagnacijom ukupne produktivnosti, podaci pokazuju iznenađujuću otpornost njenih srednjih preduzeća. Italijanske proizvodne firme sa više od 50 zaposlenih stvaraju veću vrednost po radniku nego njihovi konkurenti u Nemačkoj ili Francuskoj.
Ovaj uspeh prati i snažan izvozni skok. Italija je 2025. godine postala peti najveći izvoznik na svetu, napredujući sa osmog mesta na kojem je bila pre deset godina, a trenutno se bori sa Japanom za četvrtu poziciju. Glavni motori ovog rasta su farmaceutska industrija i precizna mehanika, dok tradicionalni sektori poput tekstila i nameštaja polako usporavaju.
Kraj ere „malo je lepo“: Porodični biznisi se otvaraju za svetski kapital
Decenijama su osnivači italijanskih firmi ljubomorno čuvali vlasništvo unutar porodice, oslanjajući se isključivo na lokalne banke. Međutim, kako prva i druga generacija preduzetnika odlaze u penziju, a geopolitički potresi čine tržište komplikovanijim, otpor prema stranom kapitalu popušta.
Jedan od najsvetlijih primera je kompanija Officina Stellare, koja dizajnira optičke sisteme za satelite i istraživanje svemira. Osnovana od strane entuzijasta, kompanija je nakon izlaska na berzu i spajanja sa većom grupacijom dostigla tržišnu vrednost od oko 800 miliona evra. Ovakvi primeri pokazuju da udruživanje sa investicionim fondovima nije samo pitanje novca, već prilika za skaliranje biznisa na globalni nivo.
Uprkos visokim troškovima energije i birokratiji koji i dalje koče Italiju, „lov“ na njene fabrike se nastavlja, jer investitori veruju da su ovi biznisi najbolji spoj tradicije i visoke tehnologije.