Mladi bi već tokom studiranja ili odmah nakon zaposlenja trebalo da razmišljaju o ulaganju jednog dela zarade, ali pre svake odluke moraju da procene koliko novca mogu da izgube. Potencijalno veći prinos uvek prati viši rizik, zbog čega cilj ne treba da bude najbrža i najveća zarada, već pronalaženje odnosa prinosa i rizika koji odgovara konkretnom investitoru.

To je u razgovoru za projekat „Kapital u pokretu“ poručio Milan Nedeljković, profesor na FEFA fakultetu, govoreći o finansijskim navikama mladih, razvoju domaćeg tržišta kapitala i mogućnostima koje investitorima stoje na raspolaganju.

O ulaganju razmišljati već tokom studiranja

Nedeljković smatra da mladi ne treba da čekaju visoku platu ili srednje godine kako bi počeli da planiraju svoju finansijsku budućnost.

„Moj savet mladim zaposlenima, odnosno ljudima koji završavaju fakultet, jeste da već za vreme studiranja ili nakon toga, kada počnu da rade, razmišljaju o mogućnostima za ulaganje jednog dela zarade koju ostvaruju, kako bi im to donelo veće prinose u budućnosti“, rekao je Nedeljković.

Takva odluka, međutim, ne bi smela da bude zasnovana samo na očekivanju zarade. Svaka investicija podrazumeva određenu neizvesnost, a vrednost uloženog novca može i da padne.

„Prilikom takvih odluka treba značajno da razmišljaju o rizicima koji su prisutni sa svakim ulaganjem. Moraju da budu svesni da svaka zarada i svaki potencijalni prinos sa sobom nose određenu količinu rizika“, objasnio je Nedeljković.

Velika očekivanja znače i mogućnost velikog gubitka

Jedno od osnovnih pravila investiranja jeste da potencijalno viši prinos prati i veći rizik. Zbog toga odluka o ulaganju treba da bude prilagođena finansijskim mogućnostima, ciljevima i spremnosti investitora da podnese gubitak.

„Ako očekuju mnogo da zarade, moraju da budu spremni da istovremeno mogu mnogo i da izgube. Na taj način treba da balansiraju i postave ciljeve na nivou koji će omogućiti zadovoljavajuću zaradu uz prihvatljiv rizik“, poručio je Nedeljković.

To je posebno važno za mlade koji, pod uticajem društvenih mreža i priča o velikim zaradama, mogu da potcene mogućnost pada tržišta.

Investiranje, prema tome, ne bi trebalo posmatrati kao način za brzo bogaćenje. Važno je odrediti period ulaganja, proceniti sopstvenu toleranciju na rizik i ne ulagati novac potreban za osnovne troškove ili nepredviđene situacije.

Generacija Z sve pažljivije prati berze

Nedeljković primećuje da generacija Z pokazuje veće interesovanje za berzu i dugoročno upravljanje novcem nego što je to bio slučaj sa prethodnim generacijama u Srbiji i regionu.

„Oni imaju takav senzibilitet i potencijalno razmišljaju dugoročno. Na američkom tržištu je uobičajeno da, kada završite fakultet i počnete da radite sa 21, 22 ili 23 godine, već tada razmišljate o ulaganju za penziju. To ovde u regionu nije bila česta situacija“, rekao je Nedeljković.

Kako je objasnio, razmišljanje o finansijskoj sigurnosti u starosti ne treba odlagati do trenutka kada se čovek približi penziji.

„Vi i sa 22 ili 23 godine, ako se ponašate racionalno, razmišljate o tome šta možete dodatno sebi da obezbedite dok još radite“, istakao je profesor FEFA.

Veće interesovanje mladih za investiranje povezuje sa njihovom izloženošću međunarodnim sadržajima i iskustvima vršnjaka koji o berzi, fondovima i različitim oblicima ulaganja razgovaraju na digitalnim platformama.

Građani i dalje najviše veruju bankama i nekretninama

Uprkos rastu interesovanja za ulaganje, najveći deo štednje građana Srbije i dalje se nalazi u bankama. Prema podacima iznetim tokom razgovora, građani na depozitima drže oko 42 milijarde evra, dok investicioni fondovi upravljaju imovinom vrednom približno 2,3 milijarde evra.

„To nam govori da građani preferiraju stabilan izvor dohotka koji je vezan za depozite u bankama i da nisu toliko skloni ulaganjima u rizičnije klase imovine“, ocenio je Nedeljković.

Značajan deo kapitala građana nalazi se i u nekretninama, koje se u Srbiji tradicionalno posmatraju kao jedan od najsigurnijih oblika čuvanja i uvećavanja vrednosti novca.

„Kada pričamo o ukupnom potencijalnom kapitalu koji postoji u sistemu, on je svakako veći od onoga što vidimo samo u bankama. Potencijal je veliki“, rekao je Nedeljković.

Na tržištu kapitala može da se izgubi i ceo ulog

Za razliku od oročene štednje, kod koje je kamatna stopa unapred poznata, ulaganje na tržištu kapitala ne donosi garantovan rezultat.

„Svako ulaganje na tržištu kapitala povlači rizik. Ako ulažete novac u bankarski depozit, znate koliki ćete prihod ostvariti jer je on preciziran kamatnom stopom. Ako ulažete na tržištu kapitala, potencijalni prinos je veći, ali postoji rizik da deo novca, ili ceo uloženi iznos, na kraju izgubite“, upozorio je Nedeljković.

Zbog toga je finansijska pismenost jedan od najvažnijih preduslova za povećanje broja domaćih investitora.

Građani bi, prema njegovim rečima, trebalo da razumeju da tržište kapitala predstavlja još jednu mogućnost, pored bankarske štednje i kupovine nekretnina. Ipak, pre ulaganja moraju da znaju kako određeni finansijski proizvod funkcioniše i kakav gubitak može da donese.

Duži period ulaganja ublažava kratkoročne potrese

Svetska tržišta poslednjih godina beležila su snažan rast cena različitih klasa imovine. Nedeljković upozorava da takav rast ne može neograničeno da traje i da su tržišne korekcije normalan deo investicionog ciklusa.

Ipak, istorijski podaci pokazuju da duži investicioni horizont može da pomogne ulagačima da lakše prođu kroz periode pada.

„Ako pogledate istorijsko kretanje indeksa S&P 500, videćete da je nakon korekcija svaki naredni vrh bio viši od prethodnog. Ako je vaš investicioni horizont duži od nekoliko godina, čak i nakon korekcije možete doći do većeg kumulativnog prinosa nego da niste ulagali“, rekao je Nedeljković.

To, međutim, nije garancija buduće zarade. Izbor ulaganja i dalje mora da zavisi od ciljeva, finansijske situacije i spremnosti pojedinca da prihvati promene vrednosti svog portfolija.

Beogradskoj berzi nedostaju likvidnost i poverenje

Dok interesovanje za ulaganje preko fondova raste, domaće tržište kapitala i Beogradska berza ostaju nedovoljno razvijeni. Jedan od ključnih problema jeste izuzetno nizak obim trgovanja.

„Mesečni promet na Beogradskoj berzi niži je od dnevnog prometa na Zagrebačkoj berzi, koja ni sama nije primer izuzetno likvidnog tržišta“, rekao je Nedeljković.

Niska likvidnost, kako objašnjava, samo je simptom dubljih problema, među kojima su izgubljeno poverenje malih akcionara, nedovoljno kvalitetnih hartija od vrednosti i slabo interesovanje kompanija za berzansko finansiranje.

„Prvi preduslov je da se ne događaju situacije u kojima su mali akcionari oštećeni. Kada investitor vidi takve primere, logično će se zapitati zašto bi ulagao i izlagao se tom riziku“, naveo je Nedeljković.

Pored zaštite malih akcionara, za razvoj tržišta neophodni su kvalitetnije korporativno upravljanje i povezivanje Beogradske berze sa drugim regionalnim tržištima.

Poreske olakšice nisu dovoljne

Neke evropske zemlje razvoj tržišta kapitala podstiču poreskim olakšicama za kompanije koje izlaze na berzu i investitore koji dugoročno zadrže akcije.

Nedeljković smatra da bi takvi podsticaji mogli da budu korisni i u Srbiji, ali tek nakon uspostavljanja osnovnih uslova.

„Poreske olakšice su samo završni dodatak koji dolazi kada su ostali preduslovi ispunjeni. Bez vraćanja poverenja, koje potencijalno vraća i likvidnost, veoma je teško razviti tržište“, rekao je on.

Zakonsko usklađivanje sa pravilima Evropske unije jeste važno, ali, kako upozorava, nije dovoljno ako se propisi ne primenjuju dosledno.

„Postoji velika razlika između onoga što stoji na papiru i načina na koji se to primenjuje. Zakon može da bude usklađen sa evropskim direktivama, ali ponašanje i sprovođenje zakona određuju koliko su mali akcionari zaista zaštićeni“, zaključio je Milan Nedeljković.