Svi pamtimo piramidalne šeme i spektakularne prevare u kojima novac ulagača preko noći jednostavno – ispari. Ali da li je tako nešto danas uopšte moguće na domaćem tržištu investicionih fondova? Kratak odgovor glasi: ne. Duži odgovor krije neprobojan sistem kontrole, ali i podatak koji ruši sve sumnje – kako potvrđuje finansijski stručnjak Dragijana Petrović, u istoriji srpske fondovske industrije do danas nije zabeležen nijedan jedini slučaj da investitoru nije isplaćen novac kada je poželeo da ga povuče.

Kako je to postignuto na tržištu na kom građani i privreda trenutno drže više od dve milijarde evra, razgovaramo sa nesumnjivo jednim od pionira tržišta kapitala u Srbiji Dragijanom Petrović i portfolio menadžerom alternativnog fonda Vista Rica Aleksandrom Ivanovićem, koji je među tri najveća fonda u Srbiji.

Nema više „bekstva sa novcem“ – gde je brava?

Niti jedan dinar koji uložite u alternativni fond (AIF) ne leže na račun firme koja tim fondom upravlja.

„Kod alternativnih investicionih fondova novac se od prvog dana nalazi na računu kod kastodi banke – potpuno odvojenom entitetu. Mi dajemo naloge šta kupiti ili prodati, ali čuvanje imovine i konačna kontrola uvek su u rukama banke. Da bi neko ‘pokupio pare i nestao’, morao bi da prevari ne jednu, nego dve nezavisne institucije istovremeno. To je u praksi nemoguće” ističe portfolio menadžer Vista Rica Aleksandar Ivanović. 

Pravilo „četiri oka“: Zašto banka spušta rampu?

Ključna stvar je da u fondovima ne postoji opcija da jedan čovek „na svoju ruku“ prebaci novac ili kupi sumnjivu imovinu. Pre nego što bilo koja investiciona ideja postane stvarnost, šalje se banci na proveru.

Pravilo je jednostavno – niko ne radi sam:

  • Portfolio menadžer: je licencirani stručnjak koji donosi odluke o tome gde se ulaže novac fonda. Jednostavno rečeno on je mozak i „kormilar“ fonda, ali novac nije kod njega ili u fondu već banci. On skenira tržište, pravi analizu i izdaje naloge gde da se investira.
  • Kastodi banka: Nezavisno proverava da li nalog krši zakonske limite, dozvoljene klase imovine ili pravila likvidnosti.

Porfolio menadžera Vista Rica pitamo, šta ako se dogodi da menadžer ima dobar osećaj za brz profit, a banka jednostavno kaže – ne.

„To nije ‘tihi rat’ sa bankom, već zdrava kočnica,“  kaže Ivanović i dodaje:

”Bilo je situacija gde je banka tražila dodatnu dokumentaciju ili je transakcija morala da sačeka jer je probijala regulatorne limite. I to je suština: sprečava se da entuzijazam oko jedne prilike naruši disciplinu i bezbednost celog fonda. Portfolio menadžer fonda donosi kreativne odluke, ali unutar granica koje štite investitore – i to je upravo ono što razlikuje regulisan fond i daje sigurnost investitorima.“

Evropska „ulaznica“

Usklađivanje srpskih propisa sa evropskim direktivama (UCITS, AIFMD, MiFID II) nije bila puka birokratija na putu ka EU. To je bio uslov svih uslova da se na našem tržištu pojave ozbiljni i strani igrači.

„Institucionalni investitori – penzioni fondovi, osiguravajuće kuće, strani asset menadžeri – jednostavno ne ulaze na tržišta koja nemaju predvidiv i proveriv regulatorni okvir,“ kaže Dragijana Petrović i naglašava:

 „Oni pre svega gledaju ko vrši nadzor i kakva je transparentnost.“

A šta to konkretno znači za prosečnog građanina Srbije?

Dragijana Petrović kaže da za malog, domaćeg ulagača ovo možda zvuči apstraktno — ali posledice su vrlo konkretne: 

“Evropski regulatorni standardi znače da fond u koji ulažete mora jasno da objavi svoju strategiju, rizike, naknade i performanse. Znači da je imovina fonda odvojena od imovine društva za upravljanje — dakle, čak i u slučaju stečaja upravljača, vaš novac je zaštićen”.

Upravo iz tog razloga, Petrović iznosi ključnu činjenicu o pouzdanosti domaćeg sistema:

„Još jedna ključna činjenica je da do sada nije zabeležena nijedna situacija u kojoj investitor nije bio isplaćen u trenutku kada je poželeo da povuče svoja sredstva.“

Bum na domaćem tržištu: Baza za budući rast

Sigurnosni mehanizmi doneli su masovan priliv kapitala i fondovi su najbrže rastući segment domaćeg finansijskog tržišta:

  • UCITS fondovi: Imovina se približila cifri od 2 milijarde evra, sa više od 60.000 ulagača (samo tokom 2025. stiglo je skoro 20.000 novih članova).
  • AIF (Alternativni fondovi): Preko 10.000 investitora uložilo je više od 200 miliona evra.
  • Dostupnost: Nema više minimalnih iznosa za ulaganje u klasične fondove, dok je prag za AIF spušten sa 50.000 na samo 5.000 evra.

Ipak, sa oko dve milijarde evra imovine, Srbija je tek na početku u poređenju sa Evropom, gde fondovska industrija okreće 33,7 biliona evra. To svedoči i o tome da je građanima EU ulaganje u fondove bukvalno rečeno, sastavni deo života.

„Slovenija, Češka, Hrvatska – sve su prošle ovim putem. Usklađivanje sa evropskim standardima je ulaznica za tržište u kom kapital građana i bazičnih investitora prepoznaje sigurnost. A to direktno donosi veću konkurenciju, niže naknade i na kraju – bolje prinose za svakog ko ulaže,“ zaključuje naša sagovornica Dragijana Petrović.