Da bi neko prevario građane ili kompanije koje ulažu u alternativne investicione fondove i nestao sa novcem, morao bi da uradi nešto bukvalno nemoguće – da u isto vreme prevari dve odvojene institucije fond i nezavisnu banku. Naš sagovornik portfolio menadžer alternativnog fonda Vista Rica Aleksandar Ivanović objašnjava kako izgleda u praksi kada trka za zaradom naiđe na oprez banke, a transakcija jednostavno čeka. Ono što spolja liči kao „tihi rat“ na putu do zarade između fonda i banke zapravo je zdrava kočnica i zaštita: sistem u kome nijedna odluka ne zavisi od poverenja u jednu osobu ili firmu, ali koji sprečava i da ulazak u jednu finansijsku priliku naruši bezbednost celog fonda.
Praktično, slepog poverenja odavno nema. U svetu alternativnih investicionih fondova (AIF) vlada rigorozni sistem gde svako investiranje prolazi kroz proveru nekoliko ruku ili takozvani sistem “četiri oka”. U suprotnom ne bi bilo ni garancija bezbednosti, a time ni ulaganja. Vista Rica je danas najveći alternativni investicioni fond (AIF) u Srbiji. Prema zvaničnim podacima iz Službenog registra Komisije za hartije od vrednosti RS i zvaničnim finansijskim izveštajima fondovske industrije: AIF Vista Rica je ubedljivo prvi po veličini i najbrže rastući otvoreni alternativni investicioni fond sa javnom ponudom u Srbiji. Ne zaostaje ni u ukupnom poretku svih investicionih fondova na domaćem tržištu i odmah je iza najvećih bankarskih grupacija poput Intese i Raiffeisena.
U intervjuu portfolio menadžer Vista Rica Aleksandar Ivanović, otkriva kako izgleda “život” jednog fonda i šta se dešava iza zatvorenih vrata.
Da li piramidalne šeme i „bekstvo sa parama“ više nisu mogući?
Kod alternativnih investicionih fondova novac investitora se od prvog dana nalazi na računu kod kastodi banke – potpuno odvojenom entitetu. Investicioni fondovi daju samo naloge šta kupiti ili prodati, ali fizičko izvršenje, čuvanje imovine i konačna kontrola uvek su u rukama banke. Praktično, da bi neko „pokupio pare i nestao“, morao bi da prevari ne jednu, nego dve nezavisne institucije istovremeno – što sistemski čini gotovo nemogućim klasične prevare tipa piramidalnih šema.
Sistem „četiri oka“ – kako štiti investitore?
Princip je jednostavan: nijedna transakcija se ne dešava dok je ne „vide“ i odobre dve nezavisne strane – portfolio menadžer i kastodi banka. Menadžer predlaže i analizira, ali banka nezavisno proverava da li je transakcija u skladu sa pravilima fonda, zakonskim limitima ili ugovorom. Ako nešto odstupa – nalog se ne izvršava. To znači da nijedna odluka ne zavisi od poverenja u jednu osobu ili firmu, već je ugrađena u sam sistem kroz dvostruku kontrolu.
Kako izgleda proces odobrenja investicije?
Kada uočimo priliku, prvo radimo internu analizu – finansijsku, pravnu, i proveru da li se uklapa u strategiju i limite fonda. Zatim se nalog šalje kastodi banci, koja nezavisno proverava usklađenost sa zakonskim okvirom (npr. limiti izloženosti prema jednom izdavaocu, dozvoljene klase imovine, likvidnosni zahtevi). Tek kada banka potvrdi da je sve u redu, transakcija se realizuje. Ovaj korak nije formalnost – banka odbija naloge koji prekoračuju propisane granice.
Zašto je „institucionalni paket“ bezbedniji put?
Pojedinac koji sam kupuje nekretninu ili akcije nosi ceo rizik sam – nema drugu stranu koja proverava njegove odluke niti čuva njegovu imovinu odvojeno od njegove. Kroz AIF, investitor dobija dva sloja zaštite: stručnost portfolio menadžera koji prati tržište profesionalno, i nezavisnu kontrolu velike banke koja garantuje da se pravila poštuju i da je imovina uvek jasno odvojena i evidentirana.
Da li je bilo „tihog rata“ sa kastodi bankom?
Realnost je manje dramatična nego što zvuči – to nije rat, već zdrava kočnica. Bilo je situacija gde je banka tražila dodatnu dokumentaciju ili je transakcija morala da sačeka jer je probijala regulatorne limite, i to je upravo poenta sistema: sprečava se da entuzijazam oko jedne prilike naruši disciplinu i bezbednost celog fonda. Portfolio menadžer fonda donosi kreativne odluke, ali unutar granica koje štite investitore – i to je upravo ono što razlikuje regulisan fond i daje sigurnost investitorima.