Dok se susedna tržišta razvijaju, obim trgovanja na našoj berzi na mesečnom nivou jedva dostiže jednodnevne rezultate u komšiluku. Domaća preduzeća se za razvoj i dalje oslanjaju isključivo na skupe bankarske kredite, dok akumulirane milijarde evra građana ostaju van privrednih tokova. 

Šta je potrebno da se promeni kako bi Beogradska berza ponovo postala mesto na kojem se susreću kapital građana i razvojni projekti uspešnih kompanija?

Prazni šalteri naspram prepunih bankarskih hodnika

U rano popodne, prostorije domaće berze deluju neobično tiho. Na ekranima trepere grafikoni, ali promena je malo, a nalozi za kupovinu i prodaju stižu retko. Istovremeno, samo nekoliko stotina metara dalje, hodnici poslovnih banaka vrve od preduzetnika koji donose gomile papira i čekaju odobrenje za nove investicione kredite. 

Naša privreda raste, grade se fabrike i skladišta, ali se taj razvoj finansira gotovo isključivo preko bankarskog šaltera, dok berza ostaje na margini ekonomskih zbivanja.

Ova slika najbolje opisuje trenutno stanje na domaćem tržištu kapitala. Građani Srbije u bankama drže oko 42 milijarde evra štednje, ali se samo zanemarljiv deo tog novca investira u domaće akcije ili obveznice. Sa druge strane, privreda pati od visoke cene zaduživanja i strogih bankarskih uslova. 

Berza bi po svojoj prirodi trebalo da bude most koji spaja ove dve strane, omogućavajući kompanijama da direktno od građana prikupe novac za razvoj, a građanima da ostvare bolji prinos od klasične štednje. 

Taj most je, međutim, već godinama prazan.

Brojke koje opominju domaće finansijsko tržište

Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić (PODRAZUMEVA SE SVE LINKOVI GDE TREBA) otvoreno ukazuje na dubinu ovog problema. Prema njegovim rečima, mesečna vrednost trgovanja na berzi u Beogradu približno odgovara obimu koji Zagrebačka berza ostvari tokom samo jednog jedinog trgovačkog dana. 

Ovaj dramatičan kontrast jasno pokazuje koliko je naše investiciono tržište nerazvijeno u poređenju sa neposrednim susedima u regionu.

Glavni razlog za ovakvo stanje jeste nedostatak kvalitetnih i atraktivnih finansijskih instrumenata u koje bi građani i fondovi mogli da investiraju. 

Na našem tržištu nema dovoljno velikih, prepoznatljivih kompanija čije bi akcije bile privlačne za široku javnost. Ostojić ističe da je primarni zadatak berze da privuče domaća uspešna preduzeća da listiraju svoje akcije ili izdaju korporativne obveznice. On navodi da tri ili četiri veće domaće kompanije trenutno razmatraju izlazak na berzu, ali da se prva inicijalna javna ponuda akcija (IPO) na našem tržištu realno ne očekuje pre kraja 2026. godine.

Kako velika državna preduzeća mogu da probude tržište

Da bi se domaće tržište kapitala trglo iz višegodišnje letargije, potreban je jak inicijalni impuls koji bi privukao pažnju javnosti i vratio poverenje. Iskustva iz drugih zemalja u razvoju pokazuju da je najbolji način za buđenje berze uspešan izlazak velike, stabilne i profitabilne državne kompanije na tržište. 

Kada bi građani dobili priliku da kupe akcije preduzeća čije usluge svakodnevno koriste i u čiju stabilnost veruju, stvorila bi se kritična masa novih investitora.

Jedan uspešan državni IPO mogao bi da ohrabri i privatni sektor, koji trenutno sa oprezom posmatra berzu i čeka da neko drugi napravi prvi korak. Pored toga, razvoj tržišta zahteva i sistemsku podršku u vidu poreskih olakšica. 

Smanjenje poreza za kompanije koje se odluče na listiranje, kao i poreski podsticaji za građane koji kupe hartije od vrednosti i drže ih tokom dužeg perioda, mogli bi značajno da ubrzaju ovaj proces.

Obveznice kao prvi korak ka finansijskoj nezavisnosti firmi

Za preduzeća koja nisu spremna da odmah prodaju deo svog vlasništva kroz akcije, korporativne obveznice predstavljaju idealan prelazni korak ka tržištu kapitala.

 Izdavanjem obveznica kompanija zapravo pozajmljuje novac direktno od investitora (građana i fondova) pod unapred definisanom kamatom i rokom otplate, bez uplitanja banaka i bez menjanja vlasničke strukture.

Da je ovaj model primenjiv i na našem tržištu pokazao je primer iz avgusta ove godine, kada je uspešno realizovana emisija dugoročnih dinarskih obveznica kompanije Kodar Energomontaža. 

Ovaj uspešan potez dokazuje da na domaćem tržištu postoji ozbiljan interes investitora za kvalitetne korporativne dugovne papire. Kada bi više domaćih preduzeća krenulo ovim putem, berza bi brzo dobila na dubini i likvidnosti.

Budućnost berze u fokusu panela u Sava Centru

O svim mogućnostima za oživljavanje i razvoj domaćeg tržišta kapitala detaljno će se razgovarati na drugom panelu konferencije „Kapital u pokretu“, koja će se održati 9. septembra u beogradskom Sava Centru.

 Na ovom panelu će govoriti predstavnici Beogradske berze, Komisije za hartije od vrednosti, Telekoma Srbija, investicionih fondova i uspešnih privatnih kompanija.

Učesnici će pokušati da ponude konkretna rešenja za prelazak sa bankocentričnog sistema na tržišni model finansiranja.

Prazne prostorije berze sa početka naše priče ne moraju biti trajna realnost. Kada kompanije ponude kvalitetne hartije od vrednosti, a građani prepoznaju priliku da postanu deo njihovog uspeha, tišina na trgovačkim ekranima biće zamenjena zdravom investicionom aktivnošću. Pokretanjem berze, pokrećemo i realni razvoj celokupne domaće privrede.