Od skupe modernizacije mreže i akvizicija do izlaska na međunarodno tržište kapitala, Telekom Srbija je jedan od retkih domaćih sistema koji istovremeno može da govori o velikim ulaganjima, prikupljanju kapitala i traženju novih izvora prihoda.
Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija, biće panelista konferencije „Kapital u pokretu“, koja se održava 9. septembra u Sava Centru.
U okviru panela posvećenog budućnosti Beogradske berze i razvoju novih finansijskih instrumenata govoriće o korporativnim obveznicama, odnosu rasta i duga, investicionim fondovima i kapitalu koji se sve snažnije usmerava ka veštačkoj inteligenciji.
1. Telekom je u osam godina istovremeno ulagao u optiku, sadržaj i akvizicije. Gde je bila granica posle koje investicija postaje opasno zaduživanje?
– Najveći izazov bio je da završimo sve delove strategije, a da sačuvamo likvidnost. Da smo stali posle izgradnje optičke mreže, a bez sadržaja i konsolidacije tržišta, ostali bismo sa velikim troškom i nezavršenim poslovnim modelom.
Finansijska disciplina za nas nije značila prekid ulaganja, već njihovo povezivanje sa prihodima koje treba da donesu.
2. Kamate su posle početka rata u Ukrajini porasle. Šta ste morali da promenite kada je novac postao skuplji nego što ste planirali?
– Morali smo da prilagodimo strukturu finansiranja činjenici da se period negativnog euribora verovatno neće vratiti. Trošak kamata postao je znatno veći, ali od ključnih projekata nismo odustali.
Fokus je bio na produženju rokova finansiranja, očuvanju likvidnosti i završetku investicionog ciklusa.
3. Kažete da Telekom neće ulagati stotine miliona evra u sopstveni data centar. Da li je danas pametnije iznajmiti infrastrukturu nego posedovati je?
– Za Telekom su važniji servisi koji će raditi na toj infrastrukturi nego samo vlasništvo nad zgradom i hardverom.
Potrebne kapacitete i Nvidia opremu možemo da iznajmimo od postojećih data centara. Tako ne zarobljavamo veliki kapital, već ga usmeravamo na proizvode koji mogu da donesu nove prihode.
4. Tehnološke kompanije često vrede mnogo više nego što pokazuju njihovi trenutni prihodi. Kada investitor kupuje potencijal, a kada samo preskupu priču?
– Investitori danas ne posmatraju samo profit i novčani tok, već tehnologiju, korisnike, podatke i mogućnost budućeg rasta.
Visoka vrednost može biti opravdana ako kompanija poseduje deo tehnologije ili tržišta koji će kupcu biti važan. Ipak, potencijal mora da bude zasnovan na proizvodu, znanju ili korisničkoj bazi, a ne samo na očekivanjima.
5. U Srbiji oko 95.000 ljudi ulaže preko fondova. Šta nedostaje da taj novac u većoj meri stigne do domaćih kompanija?
– Fondovima je potrebna veća ponuda kvalitetnih akcija i obveznica na domaćem tržištu.
Građani mogu da povere novac profesionalnim upravljačima, ali fondovi moraju da imaju dovoljno dobrih instrumenata u koje će taj novac uložiti. Razvoj berze bi zato direktno ojačao i industriju investicionih fondova.