Konferencija „Kapital u pokretu“ okupiće 9. septembra regulatore, predstavnike Beogradske berze, banaka, investicionih fondova i velikih kompanija. U središtu razgovora biće novac koji miruje, izlazak kompanija na berzu i ulaganja u svetu koji menjaju geopolitički sukobi i veštačka inteligencija.

Za 2 dana, 9. septembra, u Sava Centru biće otvoreno pitanje koje se više ne tiče samo banaka, fondova i profesionalnih investitora: šta treba uraditi sa kapitalom koji godinama ostaje izvan investicionih tokova?

Konferencija „Kapital u pokretu“ okupiće ljude koji postavljaju pravila domaćeg finansijskog tržišta, upravljaju novcem građana i kompanija, vode velike poslovne sisteme i odlučuju o tome gde će kapital biti uložen.

Četiri panela biće usmerena na očuvanje vrednosti novca, razvoj Beogradske berze, investicione fondove i sektore koji bi mogli da privuku najveća ulaganja u narednim godinama.

Novac na računima gubi trku sa vremenom

Građani Srbije veliki deo novca tradicionalno čuvaju u bankama, gotovini ili nekretninama. Takav izbor pruža osećaj sigurnosti, ali otvara pitanje šta se događa sa vrednošću novca kada su inflacija i troškovi života visoki.

Istovremeno, domaće kompanije sredstva za razvoj uglavnom traže kroz bankarske kredite. Korporativne obveznice i izlazak na berzu još nisu postali uobičajeni načini finansiranja poslovanja.

Konferencija „Kapital u pokretu“ zato polazi od novca koji već postoji, ali još nije pronašao put do investicija, novih projekata i kompanija koje žele da rastu.

Jedno od pitanja biće i zašto se građani, uprkos rastu industrije investicionih fondova, i dalje češće odlučuju za štednju nego za ulaganje.

Četiri panela otvaraju različite strane iste teme

Prvi panel, „Kapital koji traje“, baviće se očuvanjem vrednosti novca kroz generacije. Učesnici će razgovarati o razlici između dugoročnog investiranja i potrage za brzim prinosom, ali i o ulozi profesionalnog upravljanja imovinom.

Drugi panel otvara pitanje domaćeg tržišta kapitala. U fokusu će biti uključivanje većeg broja građana, privlačenje kvalitetnih kompanija na berzu i mogućnost da Srbija postane vidljivije investiciono tržište u regionu.

Posebna pažnja biće posvećena uslovima koje kompanija mora da ispuni pre izdavanja korporativnih obveznica ili prve javne ponude akcija. Biće reči o troškovima tog procesa, transparentnosti poslovanja, kreditnom rejtingu i razlozima zbog kojih firme još biraju bankarski kredit kao jednostavniji put.

Treći panel, „Pokretanje kapitala koji miruje“, usmeren je na navike građana. Učesnici će razgovarati o tome zašto većina štediša ostaje uz depozite i nekretnine, koliko je poverenje prepreka razvoju fondovske industrije i gde počinje odgovornost medija kada se govori o ulaganju.

Poslednji panel, „Ulaganje za narednu generaciju“, donosi pogled izvan domaćeg tržišta. Tema će biti način na koji ratovi, promene u međunarodnoj trgovini i veštačka inteligencija utiču na tokove kapitala.

Umesto pokušaja da se pogodi sledeći globalni pobednik, razgovor će biti usmeren na industrije koje već privlače velika ulaganja, među kojima su digitalna infrastruktura, centri za obradu podataka, energetika i tehnološke kompanije.

Za istim stolom regulatori, berza i investitori

Na konferenciji će govoriti predstavnici institucija koje uređuju tržište, kao i ljudi koji svakodnevno donose odluke o investiranju i finansiranju.

Među najavljenim učesnicima su:

  • Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti
  • Lazo Ostojić, izvršni direktor Beogradske berze
  • Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija
  • Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija
  • Zoran Popović, predsednik Nadzornog odbora Vista Rica
  • dr Una Sikimić, predsednica Izvršnog odbora Alta banke
  • Srđan Maletić, predsednik Intesa Investicionog fonda i predsednik udruženja društava za upravljanje investicionim fondovima.

Regulatori će govoriti o pravilima i promenama koje tržište treba da podrže. Predstavnici berze i fondova moći će da odgovore šta trenutno nedostaje investitorima, dok će bankarski i korporativni sektor izneti razloge zbog kojih domaće kompanije još retko traže kapital preko berze.

Od poreskih olakšica do veštačke inteligencije

Razgovori neće ostati na opštim ocenama da Srbija ima potencijal za razvoj tržišta kapitala.

Na agendi su poreski podsticaji, regionalna konkurentnost Beogradske berze, izbor instrumenata za ulaganje, zaštita malih investitora i mogućnost da veći broj domaćih kompanija finansira razvoj izdavanjem obveznica ili akcija.

Biće otvoreno i pitanje kako građanima objasniti razliku između štednje i investiranja, bez obećavanja sigurnog prinosa i potcenjivanja rizika.

Globalni deo programa obuhvatiće promene koje donosi veštačka inteligencija. Ulaganja u ovu oblast ne završavaju se samo u tehnološkim kompanijama, već se prelivaju na energetiku, infrastrukturu i centre za obradu podataka.

Skup nije namenjen samo finansijskom sektoru

„Kapital u pokretu“ namenjen je ljudima koji rade u bankama, fondovima, kompanijama i institucijama, ali i građanima koji žele da bolje razumeju šta se događa sa njihovim novcem kada ostane na računu ili bude uložen.

Na skupu se očekuju i predstavnici medija, akademske zajednice, revizorskih i savetodavnih kuća.

Konferencija počinje 9. septembra u 9 časova u Sava Centru u Beogradu.

Kompletna agenda dostupna je za preuzimanje na sajtu Kapital u pokretu, gde se nalaze i dodatne informacije o događaju.