Dok većina građana i dalje veruje da je berza igralište isključivo za milionere u skupim odelima, realnost finansijskog tržišta ih demantuje. Sa inflacijom koja konstantno nagriza kupovnu moć i kamatama na bankarsku štednju koje teško mogu da je prate, investicioni fondovi postaju nužnost, a ne luksuz jer ulaznica za ovaj svet košta manje od prosečnog računa u restoranu.

Da je to tako, zamislite ovakav scenario. Marko, već pet godina svakog meseca odvaja 50 evra sa strane i ostavlja ih na standardni račun ili „u slamaricu“. Ana (34) isti taj iznos uplaćuje u investicioni fond. Danas, Marko ima tačno onoliko novca koliko je ostavio, ali ta suma zbog rasta cena realno vredi znatno manje nego pre pet godina. Ana, sa druge strane, posmatra kako njen kapital raste i polako radi za nju. Oboje su krenuli sa potpuno istom sumom, ali je razlika u njihovoj finansijskoj situaciji danas očigledna. Ovaj primer najbolje ruši najveći mit na našim prostorima- da običan čovek ne može i ne treba da investira.

Šta je zapravo investicioni fond?

Da bismo razumeli kako Ana zarađuje, moramo demistifikovati pojam investicionog fonda. Stručnjaci savetuju da je najlakše ga zamisliti kao zajednički autobus. Umesto da sami kupujete skup automobil i sami vozite kroz nepoznate i rizične puteve finansijskog tržišta, vi kupujete kartu za autobus. Investicioni fond prikuplja novac od hiljada malih ulagača. Tim spojenim, velikim kapitalom profesionalno upravljaju licencirana društva za upravljanje i njihovi stručnjaci – portfolio menadžeri.

Oni umesto vas svakodnevno prate finansijska tržišta, analiziraju kretanja privrede i donose odluke o tome koje će akcije, obveznice ili državne zapise kupiti ili prodati. Vaš jedini zadatak je da kupite „investicione jedinice“ tog fonda. To je slikovit prikaz investicionih fondova, a stvarni, kroz ekonomsku nauku, definisani su kao institucije kolektivnog investiranja koje prikupljaju novac od velikog broja pojedinačnih investitora i ulažu ga u različite vrste imovine. Taj prikupljeni novac stručni timovi fonda raspoređuju u akcije, obveznice, nekretnine, bankarske depozite ili druge finansijske instrumente, sa ciljem ostvarivanja profita i smanjenja rizika kroz diversifikaciju. Ulaganjem u fond kupujete takozvane investicione jedinice, čija vrednost raste ili opada u zavisnosti od uspešnosti imovine u koju je fond uloži.

Ko drži ključeve od vašeg novca?

Jedno od prvih pitanja koje domaći investitori postavljaju jeste: „Da li je to sigurno i ko garantuje da moj novac neće nestati?“ Finansijska tržišta nisu Divlji zapad. Rad investicionih fondova i društava koja njima upravljaju strogo je regulisan zakonom, a njihov rad kontroliše državna Komisija za hartije od vrednosti.

Novac investitora se ne nalazi na računu samog društva koje njime upravlja, već je potpuno odvojen na posebnom računu kod banke kastodijana. To znači da čak i u teoretskom slučaju da društvo koje vodi fond zapadne u probleme, vaš novac je zakonski zaštićen i siguran od njihove sudbine.

Rušenje mita o „bogatim investitorima“

Domaća javnost je decenijama učena da je investiranje rezervisano isključivo za bogate. To je danas potpuno netačno. Najveći svetski investicioni fondovi zapravo crpe svoju snagu iz miliona sitnih uplata običnih ljudi koji na ovaj način štede za penziju, kupovinu stana ili školovanje dece. Većina fondova na našem tržištu omogućava ulazak sa veoma niskim pragovima. Investiranje možete započeti jednokratnim uplatama od nekoliko hiljada dinara ili postaviti trajni nalog na simboličnih 20 do 50 evra mesečno. Masovnost je ono što malim ulozima daje ogromnu finansijsku moć na globalnom tržištu.

Gde da uloži početnik?

Ako ste apsolutni početnik i želite da napravite prvi korak, stručnjaci savetuju zlatno pravilo: ne stavljajte sva jaja u istu korpu i idite korak po korak.

  1. Ako vas brine rizik i ne želite da gledate kako vrednost vašeg uloga oscilira, rešenje su novčani i obveznički fondovi. Oni ulažu u državne zapise i sigurne depozite, nudeći stabilan, iako niži prinos.
  2. Za one koji razmišljaju na dug rok (5, 10 ili više godina), svetski indeksni fondovi koji prate najveće kompanije istorijski su se pokazali kao najbolji generatori rasta imovine. Oni automatski raspoređuju vaš novac na stotine najvećih kompanija sveta (Apple, Microsoft, Visa…).
  3. Mesečni kontinuitet umesto nagađanja- preporuka jer ne treba da pokušavate da „pogodite“ idealan trenutak na tržištu. Ulažite fiksni, manji iznos svakog meseca. Kada tržište pada, vi za svoj novac kupujete više investicionih jedinica; kada raste, kupujete manje, čime dugoročno dobijate odličnu prosečnu cenu.

Da li ste znali za moć sitnog novca?

Ako biste odvajali samo 2 evra dnevno,što je cena jedne kafe u restoranu, i taj novac uplaćivali u fond sa prosečnim istorijskim prinosom od 7% godišnje, za 30 godina vaša ušteđevina ne bi iznosila samo 21.600 evra (koliko ste fizički uplatili), već bi zahvaljujući “kamati na kamatu” narasla na preko 70.000 evra.

Na šta obavezno obratiti pažnju?

Pre nego što potpišete ugovor sa bilo kojim fondom, obavezno tražite na uvid dokument pod nazivom Prospekt fonda. Tu su jasno navedene sve naknade (ulazne, izlazne i naknade za upravljanje). Visoke naknade mogu značajno da umanje vaš krajnji profit, pa uvek birajte fondove sa transparentnom i konkurentnom strukturom troškova.

Sve u svemu u ovom kursu za početnike o investicionim fondovima, stručnjaci bi vam rekli da investiranje nije magija, niti šansa za brzu zaradu preko noći. To je maraton i stvar finansijske discipline. U vremenu kada inflacija tiho, ali sigurno smanjuje vrednost novca u slamaricama, najveći rizik koji danas možete preduzeti je – da sa svojim novcem ne uradite apsolutno ništa. Ako hoćete nešto-onda su investicioni fondovi način pravo mesto za to!