Dok starije generacije i dalje mirno čekaju u redovima ispred štedionica i veruju u mit o „sigurnom novcu u banci“, generacija Z ,rođeni od sredine devedesetih do 2010. godine, pred sobom ima potpuno drugačiji ekonomski univerzum. Za njih je pasivna štednja prevaziđen koncept, a bankarski šalter simbol ekonomske stagnacije. U eri u kojoj inflacija jede vrednost novca, mladi ljudi sve češće širom Srbije biraju preokret, odnosno prelazak sa pasivnog čekanja na pametno, digitalno investiranje.

Finansijski svet u kom su odrasli njihovi roditelji za njih je na izdisaju jer model uspeha koji podrazumeva zaposlenje, prepuštanje sudbine državnom penzionom sistemu i sakupljanje minijaturne kamate na klasičnoj štednji, za njih nije atraktivan.

Upravo na to upozoravaju i domaći finansijski stručnjaci, među kojima je i Srđan Maletić, izvršni direktor društva za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest i predsednik grupacije društava za upravljanje investicionim fondovima u PKS. Njegova maksima da je „u dinamičnim vremenima rizik investirati, ali je isto tako rizik i ne investirati“ postala je osnovna premisa nove ekonomske filozofije mladih jer generacija Z ne želi više da pasivno posmatra kako im inflacija topi prve zarađene plate već da njihov kapital bude u pokretu.

Najveći kapital mladih nije novac, već vreme

Tu sintagmu ponovio je i za podkast “Kapital u pokretu”, govoreći o srpskoj industriji investicionih fondova.

-Kapital u pokretu svakako je dinamična kategorija. Kod investicionih fondova potrebno je stalno ulagati sredstva. Volimo da kažemo da je rizik investirati, ali je isto tako rizik i ne investirati. Mislim da je veoma važno biti investiran, posebno u dinamičnim vremenima u kojima se okolnosti menjaju gotovo na dnevnom nivou. To se posebno odnosi na mlade, Mislim daih sve više ima i u Srbiji iako nismo pravili istraživanje tačno koliko imamo investitora iz Z generacije, ali rekao bih da što pre počnete da investirate, to ćete, bolje proći. Ovi fondovi su zanimljivi mladima, jer ne zahtevaju veliki početni kapital. Ulaganje je moguće započeti manjim iznosima, koji se zatim redovno uplaćuju.Dužina perioda ulaganja važna je zbog efekta reinvestiranja ostvarenih prinosa, ali i zbog produžavanja životnog veka stanovništva.Što pre počnete da investirate, bolje ćete proći. Životni vek se produžava, dok u penziju odlazimo približno u isto vreme. To znači da nam je potrebno više finansijskih sredstava koja će podržati život nakon odlaska u penziju-objašnjava Maletić.

Najveća zabluda sa kojom se mladi susreću jeste uverenje da je svet investicija rezervisan samo za milionere u odelima. Investicioni fondovi su kreirani upravo sa ciljem da sruše taj zid. Funkcionišući po principu udruživanja kapitala velikog broja malih ulagača, ovi fondovi omogućavaju svakome da postane igrač na globalnom tržištu.

Za generaciju koja je odrasla na aplikacijama i digitalnim servisima, pokretanje trajnog naloga za investicioni fond je prirodan korak. Umesto kupovine kriptovaluta na neregulisanim i rizičnim platformama, domaći investicioni fondovi nude mladima legalan, regulisan i pristupačan ulaz na berzu. Može se početi sa simboličnim mesečnim iznosima, prilagođenim studentskom džeparcu ili prvoj početničkoj plati.

-Mlađe investitore prvenstveno zanimaju fleksibilnost, jednostavnost i mogućnost ulaganja putem digitalnih kanala, bez odlaska u poslovnicu društva za upravljanje ili kod distributera. Oni žele da sve, ako je moguće, rade putem aplikacija. Važni su im fleksibilnost ulaganja i digitalni pristup-kaže Maletić.

Ipak, kod ove generacije postoje i zablude posebno u uverenju da je svet investicija rezervisan samo za milionere u odelima. Investicioni fondovi su kreirani upravo sa ciljem da sruše taj zid. Funkcionišući po principu udruživanja kapitala velikog broja malih ulagača, ovi fondovi omogućavaju svakome da postane igrač na globalnom tržištu. Za generaciju koja je odrasla na aplikacijama i digitalnim servisima, pokretanje trajnog naloga za investicioni fond je prirodan korak. Umesto kupovine kriptovaluta na neregulisanim i rizičnim platformama, domaći investicioni fondovi nude mladima legalan, regulisan i pristupačan ulaz na berzu. Može se početi sa simboličnim mesečnim iznosima, prilagođenim studentskom džeparcu ili prvoj početničkoj plati.

Finansijska emancipacija kao stil života

Upravo ta nedovoljna informisanost jednog dela mladih da uđu u ovaj svet je signal da treba u Srbiji da se krene intenzivnije u njihovu edukaciji i finansisko opismenjavane. To bi dovelo i do znanja o prednostima investicionih fondova.Srđan Maletić, izvršni direktor kompanije Intesa Invest i predsednik Udruženja društava za upravljanje investicionim fondovima navodi da ih ima dosta ali pet su najznačajnija.

-Prva velika prednost investicionih fondova je diversifikacija. Čak i ulaganjem manjeg iznosa građanin posredno stiče izloženost velikom broju različitih finansijskih instrumenata koje fond ima u svom portfoliju. Ulaganjem i malog iznosa novca stičete veoma veliku diversifikaciju koju ima ceo fond. Druga prednost je jednostavnost. Nakon pristupanja određenom fondu, naredne uplate i praćenje ulaganja mogu se obavljati putem mobilne aplikacije.

Treća su fleksibilnost i likvidnost. Kada investitoru zatreba deo uloženih sredstava, on može da podnese zahtev za isplatu samo potrebnog iznosa, bez nužne prodaje čitavog ulaganja i bez gubitka prinosa ostvarenog do tog trenutka. Vrednost isplate, naravno, zavisi od tadašnje vrednosti investicionih jedinica.Četvrta prednost je lakši pristup tržištu kapitala. Ulaganjem u jedan fond investitor može posredno dobiti izloženost velikom broju akcija, obveznica, berzanskih fondova, depozita ili drugih instrumenata, u zavisnosti od politike konkretnog fonda.Peta su troškovi, koji neretko mogu biti konkurentniji u odnosu na samostalno pojedinačno ulaganje na berzama. Smatram da je za sve, a posebno za mlade ljude, dobro da počnu sa ulaganjem što ranije. Jedan od dobrih načina jeste ulaganje u investicione fondove putem trajnih naloga- zaključuje Maletić.

Ono što generacija Z ima, a stariji investitori očajnički priželjkuju, jeste vreme. Finansijska matematika poseduje tajno oružje koje se zove složena kamata, proces gde zarađeni profit stvara novi kroz godine. Što ranije pojedinac počne da odvaja makar i minimalne sume, to više vremena daje svom novcu da eksponencijalno raste. Dugoročni horizont od dve ili tri decenije daje mladima luksuz da preuzmu kontrolisani rizik. Dok kratkoročne krize na svetskim berzama mogu uplašiti starije ulagače, za mlade su ti padovi zapravo „rasprodaja“, idealna prilika da kupe jeftinije i profitiraju kada se tržište oporavi.

Na kraju, ovaj ekonomski reset nije samo priča o aplikacijama, procentima i prinosima. To je priča o mentalitetu. Preuzimanjem kontrole nad sopstvenim finansijama kroz investicione fondove, mladi ljudi prestaju da budu pasivni posmatrači ekonomske krize. Oni postaju arhitekte sopstvene finansijske slobode, dokazujući da za upravljanje kapitalom više nije potreban bankarski šalter – dovoljna je svest o sopstvenoj budućnosti.